ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИЗАБРАНА ДЕЛА
КЊИГА ХII
ДОБРОВОЉЦИИсторијски пут српскога народа до примања вере Христове био је пут неодређен, кривудав, често спиралан, увек неосветљен светлошћу смисла и циља.
С почињањем примања Хришћанства почиње и тај пут исправљати се од кривина и пружати у једну праву линију.
Када се зна Алфа и Омега, то јест две тачке, тачка почетка и тачка краја, онда је лако повући праву линију међу тим датим тачкама, као што смо као деца учили у геометрији и осведочили се искуством.
Ја сам Почетак и Крај, објавио је свету Христос.
Чули су Срби за ову објаву, али су оклевали да јој одмах следују; Србима требаху векови да сви прихвате Радосну Вест нове вере, а Русима само један дан. Јер су се Срби крштавали по својој слободној вољи,а Руси по заповести, по указу књаза.
Та разлика остала је карактеристична
за ова два народа у многим правцима до данашњег дана.
Стара паганска вера држала се силом навике, силом страха и силом власти.
Нова вера позивала је да ју приме они који xoћe. Христос Спаситељ света позива вас с љубављу да пођете за Њим, ако хоћете, проповедали су свештеници нове вере.
Они су купили добровољце, нису претили ни присиљавали.
Цар Христос купи и прима под свој кретати барјак само добровољце.
То је могло веома годити Србима на Балкану. Јер су и представљали један народ одважних добровољаца, који се
оделио од Скита и Сармата и добровољно кренуо авантуристички да тражи себи нови стан под Божјим небом.
Кнежеви и главари српски нису били први који су се крстили.
Бојали су се народа. Старији нараштај пак није се усуђивао да прими нову веру, бојећи се злих духова, вештица, вампира и горских вила и остале тевабије својих већих божанстава, Перуна, Световида, Ладе, Волоса и многих других.
Али се усудио млађи нараштај. Момци и девојке заволели су нову веру и очарани су били обредом крштења у рекама. ,,Чините како хоћете", говорили су им родитељи,
,,а нас старе оставите по старом."
Тако су стари Срби свесно или несвесно испунили реч Спаситеља: ,,Пустите дјецу нека приђу мени, јер је таковијех Царство небеско."
И тако је омладина српска постала прва добровољачка
војска Христова у српском народу. За њом су следовали
стари, а за старима и кнежеви. Оно што је код Руса било прво, код Срба је било последње.
Пут Растка Немањиног јесте пут прве српске крштене омладине, много векова раније.
Река Требишњица у Херцеговини прозвата је Светом реком због крштавања Срба у њој. Некрштени родитељи крштене деце постепено су губили веру у своја паганска божанства и постајали су двојеверци.
Јер кад год их је сналазила каква мука и болезања, они су поред употребе незнабожачких мађија одлазили у Свету реку, да се купају ради здравља и среће.
Јер и ако нису били хришћани, увиђали су да је стара вера немоћна а да је Христос свемоћан.
А Господ је посведочио моћним чудесима, као увек на почетку прилажења једнога народа к Њему.
Но, наравно, да ово благонаклоно попуштање родитеља према деци није било без свирепих изузетака.
А ти изузеци су били више међу кнежевима, него у простом народу.
Тако је једна сјајна девица, великомученица Ирина, узраста
Растка Немањића, мучена и убијена била од свога оца, некога српског кнеза у Тракији, зато што је примила нову веру.
Па иако је српски народ лагано и опрезно примао веру у Христа, ипак ју је он примио много раније него руски народ.
Али зато што ју је примио добровољно, она се у њему дубоко укоренила и почела доносити добре плодове.
Руси су примили хришћанство благодарећи највише цркви Свете Софије, сјајној задужбини цара Јустинијана, пореклом Србина, а тако је Свети Балкан духовно родио Свету Русију. Хришћанска Србија претходила је хришћанској Русији. Христос је корачао лагано али неодољиво из Свете земље на Свети Балкан, и са Светог Балкана у Свету Русију, па све даље и даље доносећи небеску светињу свакој земљи која га је хтела примити.
Добровољство пак с којим су Срби примили веру у Христа, постало је и остало главни мотив и неопходни услов за све што је свето, херојско, племенито, градилачко и хармонично кроз сву нашу крштену историју.
НАСТАВАК
👇1/2
☦️【Созерцање】- Запратите
