КО ЈЕ ГРАДИО МЕТЕОРЕ? Метеори су уписани на списак светске културне баштине УНЕСКО-а. Називају их осмим светским чудом. Ради се о природним стенама на којима су саграђени православни манастири. У 14. веку на овим просторима није било Грчке. Грчка је била Атина, острва и део Мале Азије, док је континентални део припадао српском цару Душану, заједно са Македонијом, Тесалијом и Епиром. Тада још краљ, Душан је 1334. напао Ромејско царство. Српски монаси са Свете Горе Атос, предвођени Атанасијем Кидовићем, дошли су у Тесалију и предложили Душану да се на Метеорима изграде манастири у стилу оних са Свете Горе. Душан је прихватио ову идеју и изабрали су највишу стену високу преко 600 метара, где су изградили цркву Преображења, а касније и манастир Велики Метеор. Душан је до 1345. освојио скоро цео балкански (хелмски) део Ромејског царства (изузев Пелопонеза и Солуна), и прогласио се царем у Серу. Након Душанове смрти, овим подручјем владао је његов син Урош Нејаки, а потом полубрат Симеон Урош, који се прогласио царем Срба и Грка са главним градом Трикалом, и његов син Јован Урош. Јован је упознао монаха Атанасија Кидовића, одрекао се круне, замонашио се под именом Јоасаф и живео у манастиру. Јоасаф је био поглавар Метеора и вођа изградње осталих манастира све до своје смрти 1422. године. Велики Метеор је изгорео у пожару, па је у 16. веку изграђен нови манастир. У њему се чувају мошти св. Атанасија и Јоасафа. У манастирском музеју налази се и хрисовуља којом Симеон Урош одобрава градњу два манастира – Св. Николе и Св. Ђорђа. Најстарији манастири су Велики Метеор, Св. Стефан и Св. Никола. Преостали манастири су Варлам, Света Тројица и Русана. Св. Стефан и Русана су женски манастири. Остали манастири су саграђени касније. Некада је постојало 24 манастира, а према неким изворима чак и до 40. До данас је остало шест активних манастира, а седми се реконструише. Женски манастир Светог Стефана налази се на висини од 528 метара и најприступачнији је од свих манастира, јер се не налази на стени, него на висоравни. Познат је по моштима Светог Харалампија. Историја манастира почиње у 12. веку. Према натпису из 1192. године, на овој стени је монаховао Јеремија, који је подигао неколико келија, цистерну за воду и малу капелу Светог Стефана. Оснивање манастира датира из 1350. године. Изградио га је Антоније Кантакузин, син српског владара Никифора и нећак Симеона Уроша Немањића. У једном литургијском рукопису из 1404. године записано је: „Антоније Кантакузин, оснивач Светог Стефана“. Овај рукопис данас је део манастирског блага. Метеорски манастир Сретења подигнут је за време „царевања благочастивог нашег цара господина Симеона Палеолога и самодршца Ромеја, Србије и Романије Уроша“ 1366—1367. године. Јован Урош (познат и као Дука Палеолог), последњи изданак лозе Немањића, родио се око 1349-50. године. Проглашен је за цара са десет година, али је његов отац наставио да влада до своје смрти. Јован је владао самостално врло кратко до 1373. године. Када је добио вест да је постао цар, био је на Светој Гори. Дошао је у Трикалу, престоницу свога царства, али га је више занимало како да се ослободи царске порфире и брига овога света, него сама царска власт и слава. У то време већ се био упознао са преподобним Атанасијем Метеорским, кога је изабрао за свог духовног оца и вођу на путу спасења. Јован је предао владавину над својом земљом своме сроднику Алексију Анђелу Филантропину, а сам се повукао у манастир на Великом Метеору код преподобног Атанасија и примио монашку ризу, добивши име Јоасаф. Иако је још увек био цар, у свему се смирено и кротко потчињавао преподобном Атанасију и манастирској братији, проводећи строги киновијски живот какав је установио игуман Атанасије. (НАСТАВАК У КОМЕНТАРУ) ☦️【Созерцање】- Запратите