СРБИ И ГРЦИ Владар највеће српске државе Стефан Душан Немањић, носио је титулу (како нам вели "званична историја") цара Срба и Грка. Осим тог релативно кратког "дељења владара" Срби и Грци имају увек кроз целу историју, ако не срдачне, а оно бар, коректне односе... барем званично. У окружењу какво је наше, било би глупо одбијати нечије пријатељство, али разум и вековно лоше искуство, налаже да и њега ваља под лупом погледати. Ево да погледамо шта каже књига из 1926. године: Етнографска граница нашег живља на југу jе Бело Море (Егејско), почев од утока реке Струме па морском обалом до утока реке. Бистрице западно од Солуна, па овом и десном вододелницом ове, све до албанске границе у Епиру. На целом том простору грчке Маћедоније до Балканског рата није живела ни пуна хиљада Грка по народности (и то већином као досељеници: трговци у Солуну и неким градовима, или као владике и попови), а у којој је дотле живело и живи и данас на 310.000 наших сународника, као превлађујући елеменат насељења, поред Турака, Јевреја, Цигана и т. д. Огромна већина географских имена (места, брда, планина и река), нашег су порекла. На целом том простору Грци су затворили све српске и словенске школе, које су постојале до њиховог доласка, и нису допустили отварање ни једне нове. Из цркава су силом избацили словенско богослужење и увели га на грчком језику, који народ не разуме. Свештенике, који нису научили грчко богослужење, најурили су, а све натписе ћирилицом по варошима и селима, по школама и црквама уништили су и на њихово место увели своје. На надгробним споменицима све старе натписе урезане ћирилицом уништили су и натерали да се нови, грчки урежу. А да би јелинизирање Маћедоније што пре извели, убацили су 7-800.000 душа, својих избеглица из Мале Азије (од којих већина говори турски, јер је свој језик заборавила) у Маћедонију, међу наша насеља. Да би тај рад што брже, лакше и боље извели, и да би с једне стране умањили у својој Маћедонији број нашег живља, а с друге стране, да би ти исељеници наше крви могли бугарској влади и њеном Маћедноском Комитету давати материјaл за регрутовање комитских чета противу нас, Грци су, да би одмакли и што више одужили рок измирењу и нормалном односу између нас и Бугара, у споразуму са Бугарима образовали овога пролећа једну заједничку тајну комисију, која је до скора радила и пребацила у Бугарску између 40 до 45.000 душа наших сународника, а којима је грчка влада приликом напуштања Маћедоније у готовом исплатила имања, која су у грчкој Маћедонији имали, а на њихова места одмах населила своје избеглице из М. Азије. Онима пак, који нису хтели ићи у Бугарску, већ су хтели прећи к нама, грчке власти не само да то нису дозвољавале, но су их чак кажњавале и прогониле. Почели су мењати имена појединим местима, тако на пр.: поред осталих „Водену", чисто српско место, назвали су „Едеса", како се то место звало за време Филипа Маћедонског. Наш језик забрањен је за општење, и по варошима (изузев Солуна), у опште не сме се говорити нашим језиком. Пазарним даном, када се слегне свет из села на пазар по варошима, настаје тако звани „мутави пазар", јер се народ споразумева шапатом и кришом. Служити се нашим језиком код власти, о томе нико не сме ни да помисли. ☦️【Созерцање】- Запратите