Руски дом у Београду

🎬📺Обавезно погледајте, ако још нисте, нови документарни филм Милана Јанковића Чорбе “Краљеви Азије. Бела вода Сибира” који је у јулу снимљен уз подршку Руског дома у предивним Алтајским планинама.

😍Цео филм можете погледати на ЛИНКУ👈

🌍🇷🇸🎤Међународна конференција
„Дугорочне последице бомбардовања Југославије по српско друштво и
формирање мултиполарног света“

❓Одакле полазе корени растућег српског евроскептицизма?

‼️У уторак, 12. новембра, у 10.00 часова у Руском дому у Београду биће одржана међународна конференција, посвећена питањима
дугорочних последица бомбардовања Југославије по цео свет.

➡️Више од 70% Срба сматра да ЕУ и САД нису искупиле своју кривицу за 1999. годину и
да то чак нису ни покушале. Велики део друштва – преко 60% жели да се често и отворено
разговара о последицама бомбардовања. Између осталог и на страницама уџбеника и у
популарној култури. Српско друштво се постепено оздрављује, а томе сведоче филмска и
музичка остварења која се дотичу тема бомбардовања. Оздрављује се и српска привреда.
Прошавши дуг пут опоравка после распада земље, санкција и бомбардовања, она показује не
само најбржи раст у региону, већ и најјачу националну базу.
Шта се дешава са српским и другим друштвима која су била изложена сличном насиљу,
на конференцији ће говорити учесници из Сирије, Ирака, Ирана, Русије, као и Бразила,
Немачке, Канаде и Француске.

▶️ Конференцију ће отворити пленарна седница, на којој ће говорити: Вјачеслав Володин,
председник руске Државне Думе (видео обраћање),
Александар Вулин, потпредседник Владе Републике Србије, Александар Боцан-Харченко,
Амбасадор Русије у Србији, Јевгениј Примаков, руководилац
Федералне агенције „Россотрудничество“, и др Бранислав Ђорђевић, директор Института за
међународну политику и привреду.
Након пленарне седнице уследиће радне секције.

☑️ Конференцију организују Фондација председничких грантова, Фондација за
подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Виша школа економије из Москве (ВШЭ) и београдски Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) уз подршку Россотрудничества и Руског дома.

Трибина „Одјек сирене“: представљање социолошког истраживања о дугорочним последицама НАТО бомбардовања Југославије 1999.

Шта је показало руско социолошко истраживање о ставу српског народа према дешавањима у Савезној Републици Југославији 90-тих година прошлог века,економским санкцијама, политичким променама и бомбардовању 1999?

Истраживање групе руских и српских стручњака спроведено је поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ. Посебно је интересантно шта о овим питањима мисли млађа популација од 24 до 45 година која је у то време стасавала.

На основу истраживања је настала колективна монографија „Дуг одјек 1999.“, која, између осталог, показује да култура неговања сећања на догађаје који су значајни  за српску националну, али и светску историју, упркос бројним покушајима да се Србима наметне култура заборава, последњих година расте. Монографија је недавно представљена у Москви, а о њој ће бити речи на трибини „Одјек сирене“, 11. новембра од 17.00 часова у Руском дому у Београду.

Учесници:

Леонид Драчевски, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Изванредни и Опуномоћени Амбасадор,

Викторија Карслијева, извршни директор Центра за спољнополитичку сарадњу који носи име дипломате Јевгенија Максимовича Примакова,

Јекатерина Ентина, доктор наука, директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију (ВШЭ), руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије,

др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука,

Стефанија Иветић, студент на Националном истраживачком универзитету „Висока школа за економију“,

Александар Наджаров, аналитичар Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију.
 
Своје виђење догађаја 1999, у посебном делу програма под називом „Отворени микрофон“ поделиће и млађа генерација. Млади из Србије су активно учествовали у раду над социолошким истраживањем, а у Руском дому ће говорити Огњен Лопушина, музичар, културолог, Новак Мирковић (Spejs Noksi), репер, Милан Јанковић Чорба, кувар и репер, Данило Бећковић, редитељ, Милутин Вукојичић, архитекта, мемолог.
 
Улаз је слободан.

🇷🇸 🇷🇺 Директор Руског дома Јевгениј Баранов данас на обележавању 80. годишњице „НИШКОГ ИНЦИДЕНТА“

У Нишу је данас обележена 80. годишњица догађаја, који је касније постао познат као „Нишки инцидент“, а у коме је погинуло више десетина совјетских војника и официра, међу којима и генерал-поручник Григориј Котов.

У оквиру свечаности положени су венци на споменик на месту погибије совјетских војника на старом путу Ниш-Алексинац, који је подигнут у мају 2022. године на иницијативу Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.

Венце су положили представници градских власти Ниша, Амбасаде Србије у Русији, Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“, Координационог савеза руских сународника у Србији, бројних српских патриотских и ветеранских организација.

Наравно, свечаној церемонији је присуствовао и директор Руског дома Јевгениј Баранов који је изјавио за медије да је овај споменик и ова локација „најбоља“ илустрација савезништва са Американцима: „Ово говорим као човек, а не као руски званичник... Чуо сам пре неки дан да је амерички амбасадор нудио Србији да изабере праву страну и да се одлучи о правом савезнику. Били смо савезници и сад смо видели како се савезништво на њихов начин претвара у наводну грешку или колатералну штету”.

7. новембра 1944. године, конвој совјетских трупа који се кретао између градова Ниша и Алексинца изненада је напала група америчких ловаца P-38 Лајтнинг. Совјетска противваздухопловна артиљерија отворила je ватру на америчке летелице, покривајући оближњи аеродром, након чега је део „лајтнинга“ појурио у напад на аеродром. Совјетски ловци су полетели да их пресретну. На небу је избила ваздушна битка у којој је било озбиљних губитака на обе стране.

Дуго је ова епизода била заташкавана јер је у марш совјетске колоне ударила савезничка авијација. Чињеница о сукобу је одмах класификована: такве информације биле би непроцењиво откриће за немачку обавештајну службу, која је покушавала да искористи сваку прилику да забије клин између савезника у антихитлеровској коалицији.

Специјална комисија формирана за истрагу инцидента пронашла је међу олупином једног од оборених америчких авиона завијену карту, на којој су посебно била обележена два југословенска града, Приштина и Ниш. Јасно видљиве идентификационе ознаке совјетских авиона искључиле су могућност грешке у одређивању њиховог власништва. Дејства америчке авијације у нишком крају, штавише, нису била усаглашена са Генералштабом Црвене армије, што се такође не може оправдати.

Мишљења о томе да ли је ,,Нишки инцидент“ грешка савезника, или је у питању добро припремљена провокација до данас остају опречна...

Видео: Belle Amie Portal