Чланак портала „N1“ о Руском дому у Београду: Мало новинарства, много више пропагандеДуги низ деценија западно новинарство је надмено учило „заостале“ колеге из осталих земаља о правилном избору експерата, дубоком проучавању тема, објективности, проверавању чињеница, „сторителингу“ и бројним другим „стандардима“. На делима западна штампа се никада није нешто либила да крши сва своја сопствена
„правила“, када је извештавала о
„лошим момцима“ попут Руса и Срба, а у 21. веку се класичном лицемерју и дуплим стандардима придружио озбиљан пад нивоа публикација и вештина самих пропагандиста.
Још један пример ниског нивоа професионализма је и недавно „истраживање“ портала
„N1“,
„ексклузивног информативног партнера“ америчког канала „Си-Ен-Ен“:
https://n1info.rs/vesti/ruski-dom-i-ruska-propaganda-u-srbiji/Ниво самог материјала и генерално редакције портала
„N1“ очигледан је у сваком пасусу чланка, чија се ауторка није потрудила ни да основно проучи чиме се то бави
Руски дом у Београду, иако је макар накратко завиривала на наш
Инстаграм. Ипак, постоје и једноставно невероватни пропусти, као што је,
„патријарх Иринеј“, који је, наводно, прошле године у Руском дому наградио познату српску и црногорску певачицу
Даницу Црногорчевић.
Његова светост патријарх Иринеј је заиста волео Руски дом и сваке године нам је долазио на
Дан породице, љубави и верности. Ипак, на велику жалост, патријарх Иринеј је преминуо 20. новембра 2020. године. А 2023. године је Даници награду уручила
Његова светост патријарх српски Порфирије…
Шта рећи… Очигледно аутори и уредници „Н1“ нису упућени ко је на челу
Српске православне цркве, или им баш није битно.
Даље ауторка чланка
Неда Вуловић Обрадовић наводи изјаве двојице, очигледно, с њене тачке гледишта, највећих познавалаца руске културе –
Петера Никитина и
Срећка Ђукића. Први, сензационалистички проукрајински активиста вашарског типа, добро познат у уским круговима тзв. „нове“ емиграције пре свега због низа скандала, који се везују за његову делатност и приватан живот, иначе је држављанин Холандије, а у Русији, како сам каже,
„скоро да није ни живео“. Овој персони је 2023. године чак био одбијен улазак у Србију. И тек након залагања ЕУ, по свему судећи, Никитину је дозвољен повратак у Београд, а не да као утвара настави да живи на аеродрому
„Никола Тесла“. Благо речено, крајње недубокоумне и бахате измишљотине овог уличног „стручњака“ за било какве руске теме, у које се он из објективних разлога и менталних способности нимало не разуме, тешко да је оно што треба сервирати српској публици, ако бар мало поштујете своје читаоце. А изјаве
Срећка Ђурића, дипломате у пензији, још једног редовног госта чланака прозападних портала о „подмуклом руском утицају“ током последњих година, дипломатски ћемо прескочити…
Од читаве разнолике делатности
Руског дома у области промовисања науке и културе Русије и руског језика (а само 2023. године смо реализовали скоро 400 манифестација и пројеката најразличитијих формата, у којима је учествовало не само на хиљаде Срба, већ и стотине овдашњих Руса), западним пропагандистима је потпуно нејасан аспекат делатности
Руског дома и Русије генерално наш повећани интерес према
НАТО агресији против СР Југославије 1999. године. Објаснићемо специјално за новинаре портала „N1“ којима није јасно.