Руски дом у Београду
Channel
5.45K
subscribers
Вести о активностима Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, као и активностима агенције Россотрудничество и Руске Федерације у области међународне хуманитарне сарадње.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🎬📺Обавезно погледајте, ако још нисте, нови документарни филм Милана Јанковића Чорбе “Краљеви Азије. Бела вода Сибира” који је у јулу снимљен уз подршку Руског дома у предивним Алтајским планинама.
😍Цео филм можете погледати на ЛИНКУ👈
😍Цео филм можете погледати на ЛИНКУ👈
🌍🇷🇸🎤Међународна конференција
„Дугорочне последице бомбардовања Југославије по српско друштво и
формирање мултиполарног света“
❓Одакле полазе корени растућег српског евроскептицизма?
‼️У уторак, 12. новембра, у 10.00 часова у Руском дому у Београду биће одржана међународна конференција, посвећена питањима
дугорочних последица бомбардовања Југославије по цео свет.
➡️Више од 70% Срба сматра да ЕУ и САД нису искупиле своју кривицу за 1999. годину и
да то чак нису ни покушале. Велики део друштва – преко 60% жели да се често и отворено
разговара о последицама бомбардовања. Између осталог и на страницама уџбеника и у
популарној култури. Српско друштво се постепено оздрављује, а томе сведоче филмска и
музичка остварења која се дотичу тема бомбардовања. Оздрављује се и српска привреда.
Прошавши дуг пут опоравка после распада земље, санкција и бомбардовања, она показује не
само најбржи раст у региону, већ и најјачу националну базу.
Шта се дешава са српским и другим друштвима која су била изложена сличном насиљу,
на конференцији ће говорити учесници из Сирије, Ирака, Ирана, Русије, као и Бразила,
Немачке, Канаде и Француске.
▶️ Конференцију ће отворити пленарна седница, на којој ће говорити: Вјачеслав Володин,
председник руске Државне Думе (видео обраћање),
Александар Вулин, потпредседник Владе Републике Србије, Александар Боцан-Харченко,
Амбасадор Русије у Србији, Јевгениј Примаков, руководилац
Федералне агенције „Россотрудничество“, и др Бранислав Ђорђевић, директор Института за
међународну политику и привреду.
Након пленарне седнице уследиће радне секције.
☑️ Конференцију организују Фондација председничких грантова, Фондација за
подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Виша школа економије из Москве (ВШЭ) и београдски Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) уз подршку Россотрудничества и Руског дома.
„Дугорочне последице бомбардовања Југославије по српско друштво и
формирање мултиполарног света“
❓Одакле полазе корени растућег српског евроскептицизма?
‼️У уторак, 12. новембра, у 10.00 часова у Руском дому у Београду биће одржана међународна конференција, посвећена питањима
дугорочних последица бомбардовања Југославије по цео свет.
➡️Више од 70% Срба сматра да ЕУ и САД нису искупиле своју кривицу за 1999. годину и
да то чак нису ни покушале. Велики део друштва – преко 60% жели да се често и отворено
разговара о последицама бомбардовања. Између осталог и на страницама уџбеника и у
популарној култури. Српско друштво се постепено оздрављује, а томе сведоче филмска и
музичка остварења која се дотичу тема бомбардовања. Оздрављује се и српска привреда.
Прошавши дуг пут опоравка после распада земље, санкција и бомбардовања, она показује не
само најбржи раст у региону, већ и најјачу националну базу.
Шта се дешава са српским и другим друштвима која су била изложена сличном насиљу,
на конференцији ће говорити учесници из Сирије, Ирака, Ирана, Русије, као и Бразила,
Немачке, Канаде и Француске.
▶️ Конференцију ће отворити пленарна седница, на којој ће говорити: Вјачеслав Володин,
председник руске Државне Думе (видео обраћање),
Александар Вулин, потпредседник Владе Републике Србије, Александар Боцан-Харченко,
Амбасадор Русије у Србији, Јевгениј Примаков, руководилац
Федералне агенције „Россотрудничество“, и др Бранислав Ђорђевић, директор Института за
међународну политику и привреду.
Након пленарне седнице уследиће радне секције.
☑️ Конференцију организују Фондација председничких грантова, Фондација за
подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Виша школа економије из Москве (ВШЭ) и београдски Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) уз подршку Россотрудничества и Руског дома.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Трибина „Одјек сирене“: представљање социолошког истраживања о дугорочним последицама НАТО бомбардовања Југославије 1999.
Шта је показало руско социолошко истраживање о ставу српског народа према дешавањима у Савезној Републици Југославији 90-тих година прошлог века,економским санкцијама, политичким променама и бомбардовању 1999?
Истраживање групе руских и српских стручњака спроведено је поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ. Посебно је интересантно шта о овим питањима мисли млађа популација од 24 до 45 година која је у то време стасавала.
На основу истраживања је настала колективна монографија „Дуг одјек 1999.“, која, између осталог, показује да култура неговања сећања на догађаје који су значајни за српску националну, али и светску историју, упркос бројним покушајима да се Србима наметне култура заборава, последњих година расте. Монографија је недавно представљена у Москви, а о њој ће бити речи на трибини „Одјек сирене“, 11. новембра од 17.00 часова у Руском дому у Београду.
Учесници:
Леонид Драчевски, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Изванредни и Опуномоћени Амбасадор,
Викторија Карслијева, извршни директор Центра за спољнополитичку сарадњу који носи име дипломате Јевгенија Максимовича Примакова,
Јекатерина Ентина, доктор наука, директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију (ВШЭ), руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије,
др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука,
Стефанија Иветић, студент на Националном истраживачком универзитету „Висока школа за економију“,
Александар Наджаров, аналитичар Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију.
Своје виђење догађаја 1999, у посебном делу програма под називом „Отворени микрофон“ поделиће и млађа генерација. Млади из Србије су активно учествовали у раду над социолошким истраживањем, а у Руском дому ће говорити Огњен Лопушина, музичар, културолог, Новак Мирковић (Spejs Noksi), репер, Милан Јанковић Чорба, кувар и репер, Данило Бећковић, редитељ, Милутин Вукојичић, архитекта, мемолог.
Улаз је слободан.
Шта је показало руско социолошко истраживање о ставу српског народа према дешавањима у Савезној Републици Југославији 90-тих година прошлог века,економским санкцијама, политичким променама и бомбардовању 1999?
Истраживање групе руских и српских стручњака спроведено је поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ. Посебно је интересантно шта о овим питањима мисли млађа популација од 24 до 45 година која је у то време стасавала.
На основу истраживања је настала колективна монографија „Дуг одјек 1999.“, која, између осталог, показује да култура неговања сећања на догађаје који су значајни за српску националну, али и светску историју, упркос бројним покушајима да се Србима наметне култура заборава, последњих година расте. Монографија је недавно представљена у Москви, а о њој ће бити речи на трибини „Одјек сирене“, 11. новембра од 17.00 часова у Руском дому у Београду.
Учесници:
Леонид Драчевски, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Изванредни и Опуномоћени Амбасадор,
Викторија Карслијева, извршни директор Центра за спољнополитичку сарадњу који носи име дипломате Јевгенија Максимовича Примакова,
Јекатерина Ентина, доктор наука, директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију (ВШЭ), руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије,
др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука,
Стефанија Иветић, студент на Националном истраживачком универзитету „Висока школа за економију“,
Александар Наджаров, аналитичар Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију.
Своје виђење догађаја 1999, у посебном делу програма под називом „Отворени микрофон“ поделиће и млађа генерација. Млади из Србије су активно учествовали у раду над социолошким истраживањем, а у Руском дому ће говорити Огњен Лопушина, музичар, културолог, Новак Мирковић (Spejs Noksi), репер, Милан Јанковић Чорба, кувар и репер, Данило Бећковић, редитељ, Милутин Вукојичић, архитекта, мемолог.
Улаз је слободан.
☦️У Руском дому одржано хуманитарно вече „За децу са Косова и Метохије“ у Руском дому
У Руском дому 7. новембра у организацији и на иницијативу хуманитарне организације „Српска солидарност“ у оквиру програма хуманитарне вечери представљена монодрама „Сведок покајања“ о Светом Јакову Туманском коју је извео глумац Александар Ристановић. Концертни програм су вокалним нумерама и рециталима употпунили Софија Томанић, Слађана Бушић, Анђела Пиљак и други извођачи, а завршило вече приказивање спота Србских православних појаца “Дар манастира Тумане”.
Хуманитарна организација „Српска солидарност“ постоји пуних десет година током којих је спровела више од 180 акција. Хуманитарно деловање је већим делом усмерено на пружање помоћи српском народу на Косову и Метохији, пре свега деци. Један од пројеката од националног значаја којим пружају подршку и помоћ младима са Косова и Метохије јесте њихово стипендирање. У ту сврху је основан Фонд „Милан Иванчевић“ који је до сада годишњим стипендијама помогао 64 деце.
У Руском дому 7. новембра у организацији и на иницијативу хуманитарне организације „Српска солидарност“ у оквиру програма хуманитарне вечери представљена монодрама „Сведок покајања“ о Светом Јакову Туманском коју је извео глумац Александар Ристановић. Концертни програм су вокалним нумерама и рециталима употпунили Софија Томанић, Слађана Бушић, Анђела Пиљак и други извођачи, а завршило вече приказивање спота Србских православних појаца “Дар манастира Тумане”.
Хуманитарна организација „Српска солидарност“ постоји пуних десет година током којих је спровела више од 180 акција. Хуманитарно деловање је већим делом усмерено на пружање помоћи српском народу на Косову и Метохији, пре свега деци. Један од пројеката од националног значаја којим пружају подршку и помоћ младима са Косова и Метохије јесте њихово стипендирање. У ту сврху је основан Фонд „Милан Иванчевић“ који је до сада годишњим стипендијама помогао 64 деце.
📽🎤Директор Руског Дома Јевгениј Баранов наступио на свечаној премијери филма „Грешка пуковника Едвинсона“
Синоћ је у Нишу, у препуној сали биоскопа Cineplexx, организовано премијерно приказивање новог руског документарног филма „Грешка пуковника Едвинсона“ (2024) редитеља Дениса Чувајева. Филм је посвећен једном од најзагонетнијих епизода Другог светског рата када је у небу изнад Ниша умало започет Трећи светски рат. Дана 7. новембра 1944. се одиграла једина позната битка између совјетске и америчке авијације, данас познатија као „Нишки инцидент“, у којој је погинуло више десетина совјетских војника и официра, међу којима и генерал-поручник Григориј Котов.
Премијеру су посетили бројни званичници, а пре пројекције филма публици су се обратили председник Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“ Ненад Станковић (испред организатора догађаја), министар у Влади Србије Ненад Поповић и директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, који је у свом дужем говору скренуо пажњу на суштину „савезничких односа“ са Американцима:
„Недавно је амерички амбасадор у Београду позвао Србију да се определи за савезнике. Данас смо се окупили како би обележили 80. годишњицу примера тог америчког такозваног савезништва. Од тог дана – 7. новембра 44-те године можемо да почнемо са одбројавањем свима нама добро познате америчке такозване грешке и колатералне штете.
Амерички амбасадори су чести гости у Нишу. Иако је убиство совјетских војника пре осамдесет година заиста била њихова трагична грешка, зашто онда не видимо америчког амбасадора са цвећем у рукама на месту где су америчке бомбе однеле животе десетина њихових савезника?
Ове године обележавамо и 80 година ослобођења Југославије од нациста. Ево цитата из позива совјетске врховне команде трупама које су улазиле у земљу:
„Војници Црвене армије!
Ушли сте на територију нама драге и духом и крвљу Југославије. Увек и свуда запамтите да сте у Југославију дошли не да бисте јој наметнули своје законе и поретке, већ да бисте сустигли и уништили немачке разбојнике који беже под вашим ударима“.
Приликом јуриша на Београд, нашим трупама је саветовано да не користе тешку артиљерију и авионе, како не би разорили престоницу братске земље. Ова препорука је била спроведена по цену стотина живота наших војника...
Исте 1944. године америчке бомбе су уништиле Београд и друге градове Србије. Са војне тачке гледишта, ова бомбардовања су била апсолутно бесмислена и имала су само један циљ – да покажу надмоћ савезника. Следећи пут савезнички авиони су уништили српске градове 1999-те године. И опет са истом сврхом – да натерају Србију да се определи за савезнике...
Данас, када је Србија поново позвана да се одлучи, важно је да се присетимо свих ових историјских лекција, како се грешком Србија не би случајно претворила из њихових савезника у колатералну штету“.
Филм „Грешка пуковника Едвинсона“ за ширу публику премијерно ће приказати телевизија „Balkan Trip“ вечерас у 21.30 и сутра у 22.30 часова.
Синоћ је у Нишу, у препуној сали биоскопа Cineplexx, организовано премијерно приказивање новог руског документарног филма „Грешка пуковника Едвинсона“ (2024) редитеља Дениса Чувајева. Филм је посвећен једном од најзагонетнијих епизода Другог светског рата када је у небу изнад Ниша умало започет Трећи светски рат. Дана 7. новембра 1944. се одиграла једина позната битка између совјетске и америчке авијације, данас познатија као „Нишки инцидент“, у којој је погинуло више десетина совјетских војника и официра, међу којима и генерал-поручник Григориј Котов.
Премијеру су посетили бројни званичници, а пре пројекције филма публици су се обратили председник Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“ Ненад Станковић (испред организатора догађаја), министар у Влади Србије Ненад Поповић и директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, који је у свом дужем говору скренуо пажњу на суштину „савезничких односа“ са Американцима:
„Недавно је амерички амбасадор у Београду позвао Србију да се определи за савезнике. Данас смо се окупили како би обележили 80. годишњицу примера тог америчког такозваног савезништва. Од тог дана – 7. новембра 44-те године можемо да почнемо са одбројавањем свима нама добро познате америчке такозване грешке и колатералне штете.
Амерички амбасадори су чести гости у Нишу. Иако је убиство совјетских војника пре осамдесет година заиста била њихова трагична грешка, зашто онда не видимо америчког амбасадора са цвећем у рукама на месту где су америчке бомбе однеле животе десетина њихових савезника?
Ове године обележавамо и 80 година ослобођења Југославије од нациста. Ево цитата из позива совјетске врховне команде трупама које су улазиле у земљу:
„Војници Црвене армије!
Ушли сте на територију нама драге и духом и крвљу Југославије. Увек и свуда запамтите да сте у Југославију дошли не да бисте јој наметнули своје законе и поретке, већ да бисте сустигли и уништили немачке разбојнике који беже под вашим ударима“.
Приликом јуриша на Београд, нашим трупама је саветовано да не користе тешку артиљерију и авионе, како не би разорили престоницу братске земље. Ова препорука је била спроведена по цену стотина живота наших војника...
Исте 1944. године америчке бомбе су уништиле Београд и друге градове Србије. Са војне тачке гледишта, ова бомбардовања су била апсолутно бесмислена и имала су само један циљ – да покажу надмоћ савезника. Следећи пут савезнички авиони су уништили српске градове 1999-те године. И опет са истом сврхом – да натерају Србију да се определи за савезнике...
Данас, када је Србија поново позвана да се одлучи, важно је да се присетимо свих ових историјских лекција, како се грешком Србија не би случајно претворила из њихових савезника у колатералну штету“.
Филм „Грешка пуковника Едвинсона“ за ширу публику премијерно ће приказати телевизија „Balkan Trip“ вечерас у 21.30 и сутра у 22.30 часова.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇸 🇷🇺 Директор Руског дома Јевгениј Баранов данас на обележавању 80. годишњице „НИШКОГ ИНЦИДЕНТА“
У Нишу је данас обележена 80. годишњица догађаја, који је касније постао познат као „Нишки инцидент“, а у коме је погинуло више десетина совјетских војника и официра, међу којима и генерал-поручник Григориј Котов.
У оквиру свечаности положени су венци на споменик на месту погибије совјетских војника на старом путу Ниш-Алексинац, који је подигнут у мају 2022. године на иницијативу Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.
Венце су положили представници градских власти Ниша, Амбасаде Србије у Русији, Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“, Координационог савеза руских сународника у Србији, бројних српских патриотских и ветеранских организација.
Наравно, свечаној церемонији је присуствовао и директор Руског дома Јевгениј Баранов који је изјавио за медије да је овај споменик и ова локација „најбоља“ илустрација савезништва са Американцима: „Ово говорим као човек, а не као руски званичник... Чуо сам пре неки дан да је амерички амбасадор нудио Србији да изабере праву страну и да се одлучи о правом савезнику. Били смо савезници и сад смо видели како се савезништво на њихов начин претвара у наводну грешку или колатералну штету”.
7. новембра 1944. године, конвој совјетских трупа који се кретао између градова Ниша и Алексинца изненада је напала група америчких ловаца P-38 Лајтнинг. Совјетска противваздухопловна артиљерија отворила je ватру на америчке летелице, покривајући оближњи аеродром, након чега је део „лајтнинга“ појурио у напад на аеродром. Совјетски ловци су полетели да их пресретну. На небу је избила ваздушна битка у којој је било озбиљних губитака на обе стране.
Дуго је ова епизода била заташкавана јер је у марш совјетске колоне ударила савезничка авијација. Чињеница о сукобу је одмах класификована: такве информације биле би непроцењиво откриће за немачку обавештајну службу, која је покушавала да искористи сваку прилику да забије клин између савезника у антихитлеровској коалицији.
Специјална комисија формирана за истрагу инцидента пронашла је међу олупином једног од оборених америчких авиона завијену карту, на којој су посебно била обележена два југословенска града, Приштина и Ниш. Јасно видљиве идентификационе ознаке совјетских авиона искључиле су могућност грешке у одређивању њиховог власништва. Дејства америчке авијације у нишком крају, штавише, нису била усаглашена са Генералштабом Црвене армије, што се такође не може оправдати.
Мишљења о томе да ли је ,,Нишки инцидент“ грешка савезника, или је у питању добро припремљена провокација до данас остају опречна...
Видео: Belle Amie Portal
У Нишу је данас обележена 80. годишњица догађаја, који је касније постао познат као „Нишки инцидент“, а у коме је погинуло више десетина совјетских војника и официра, међу којима и генерал-поручник Григориј Котов.
У оквиру свечаности положени су венци на споменик на месту погибије совјетских војника на старом путу Ниш-Алексинац, који је подигнут у мају 2022. године на иницијативу Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду.
Венце су положили представници градских власти Ниша, Амбасаде Србије у Русији, Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“, Координационог савеза руских сународника у Србији, бројних српских патриотских и ветеранских организација.
Наравно, свечаној церемонији је присуствовао и директор Руског дома Јевгениј Баранов који је изјавио за медије да је овај споменик и ова локација „најбоља“ илустрација савезништва са Американцима: „Ово говорим као човек, а не као руски званичник... Чуо сам пре неки дан да је амерички амбасадор нудио Србији да изабере праву страну и да се одлучи о правом савезнику. Били смо савезници и сад смо видели како се савезништво на њихов начин претвара у наводну грешку или колатералну штету”.
7. новембра 1944. године, конвој совјетских трупа који се кретао између градова Ниша и Алексинца изненада је напала група америчких ловаца P-38 Лајтнинг. Совјетска противваздухопловна артиљерија отворила je ватру на америчке летелице, покривајући оближњи аеродром, након чега је део „лајтнинга“ појурио у напад на аеродром. Совјетски ловци су полетели да их пресретну. На небу је избила ваздушна битка у којој је било озбиљних губитака на обе стране.
Дуго је ова епизода била заташкавана јер је у марш совјетске колоне ударила савезничка авијација. Чињеница о сукобу је одмах класификована: такве информације биле би непроцењиво откриће за немачку обавештајну службу, која је покушавала да искористи сваку прилику да забије клин између савезника у антихитлеровској коалицији.
Специјална комисија формирана за истрагу инцидента пронашла је међу олупином једног од оборених америчких авиона завијену карту, на којој су посебно била обележена два југословенска града, Приштина и Ниш. Јасно видљиве идентификационе ознаке совјетских авиона искључиле су могућност грешке у одређивању њиховог власништва. Дејства америчке авијације у нишком крају, штавише, нису била усаглашена са Генералштабом Црвене армије, што се такође не може оправдати.
Мишљења о томе да ли је ,,Нишки инцидент“ грешка савезника, или је у питању добро припремљена провокација до данас остају опречна...
Видео: Belle Amie Portal
🤖🦾 Ученици Основне школе „Никола Тесла“ у Великој Реци Општине Мали Зворник посетили су Дане роботике у Руском дому.
Пре почетка програма ове едукативне манифестације, запослени су ђаке школе, који иначе уче руски језик, упознали са радом ове културне установе. Ученици су прошетали Руским домом, упознали се са историјом односа Србије и Русије и сазнали зашто је управо у Београду отворен први у свету Руски дом.
Програм Дана роботике је изазвао велико интересовање код полазника основне школе у Малом Зворнику, а заједно са њима у програму су учествовали и њихови вршњаци из престоничке Основне школе „Ослободиоци Београда“.
Пре почетка програма ове едукативне манифестације, запослени су ђаке школе, који иначе уче руски језик, упознали са радом ове културне установе. Ученици су прошетали Руским домом, упознали се са историјом односа Србије и Русије и сазнали зашто је управо у Београду отворен први у свету Руски дом.
Програм Дана роботике је изазвао велико интересовање код полазника основне школе у Малом Зворнику, а заједно са њима у програму су учествовали и њихови вршњаци из престоничке Основне школе „Ослободиоци Београда“.
Telegram Center
Channel