Рог Слободе - Борба против империје

Придружите се  Телеграм каналу, који је  без цензуре, са идејом  уједињења свих српских земаља

🔴🔵⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️🔵🔴

ЛИНК:   https://t.center/srpskisvijet

Ово је братски српско-руски канал "Косово је Србија Украјина је Русија"

Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://t.center/SerbiaRussia

Трећи светски рат је егзистенцијални: Формирана Осовина отпора, од Донбаса до Африке

Тренутно имамо ситуацију која веома подсећа на ону из Другог светског рата. На једној страни су Англосаксонци, на челу са Бајденовим глобалистима, који призивају уништење света у нуклеарном Аргамедону.

Треба се само присетити немачке историје из Првог и Другог светског рата у Украјини или и у бившој Југославији, закључно са тренутном окупацијом Косова и Метохије.

А ту су и остали англосаксонски савезници: ционисти Бенјамина Нетанјахуа, који су починили стравични геноцид над Палестинцима, као и исламисти, које финансирају и обучавају Сједињене Америчке Државе. Исламистички теористи су сада поново отворили нови фронт, у Сирији.

То је већ трећи светски рат, као наставак Другог, који се сада одвија у донекле промењеним околностима.

Бојна поља у Украјини и на Блиском истоку су повезана. Амерички неоконзервативци, израелски 'ревизионистички ционисти' и украјински 'интегрални националисти' су се поново удружили као у Другом светском рату. Ове три групе, историјски повезане са Тројним пактом, залажу се за коначну конфронтацију. Недостају само јапански милитаристи новог премијера Шигеруа Ишибе.

Осовина отпора од Донбаса, преко Западне Азије, до афричког Сахела

Москва, с пуним правом, сматра напад на Курск као наставак тајног рата ЦИА у Украјини, који је организован 1950-их против СССР-а, уз подршку украјинских интегралних националиста Степана Бандере. А то је, поновимо, само наставак Другог светског рата.

Кремљ располаже са широким спектром одговора. Један од њих је и да подржи противнике Англосаксонаца на другим ратиштима широм света. У ствари, то се управо дешава: трећи светски рат је већ у току. На пример, 15. септембра Москва је одговорила на напад Кијева на руски гасовод навођењем ракете јеменских Хута, при чему је уништен израелски гасовод. Овај значајни догађај сакрила је израелска војна цензура, а западна штампа га је игнорисала.

Заправо, у данашњем свету је већ формирана нова Осовина отпора, која се протеже од Донбаса до Западне Азије.

Ова осовина почива на темељним начелима источних цивилизацијских држава.

Конвергенција цивилизацијских принципа је створила директну везу између осовине отпора у Западној Азији и словенске осовине отпора у Донбасу, прелазећи у моралну и духовну сферу. Наравно, осовина отпора укључује и земље Западне Африке, које се боре против француског и америчког неоколонијализма.

Чињеница је да смо већ закорачили у трећи светски рат, који је и егзистенцијални и цивилизацијски: Сада стојимо на раскрсници, која нас води или ка ескалацији, ка директним војним акцијама, или ка ширењу хибридних ратова широм света.

Борба Кијева за зависност

Вратимо се још једном савременој Украјини, или оном што је још од ње остало. Овде је, попут Либије или Авганистана, сасвим очигледан начин на који делује Запад/САД, које не ослобађају већ потчињавају, прекривајући стварно стање димном завесом о "демократији", "људским правима" и "борби за независност".

Контраст између деловања источних "цивилизацијских држава" и савременог Запада не може бити јаснији. То је контраст између старих цивилизацијских држава и плутократске неолибералне коцкарнице (САД).

Украјинска борба за независност је, иронично, довела до потпуне зависности Украјине од Запада: Украјинска влада је најпре прогласила борбу за независност, да би се ускоро показало да је то борба за зависност, али од западних земаља.

Међутим, украјинска борба се у међувремену претворила у борбу за поделу плена и пуки политички опстанак.

Они траже излаз, али претходно морају да поделе седам милијарди које им је обећао Бајден. На крају ће окривити своје заштитнике са Запада и рећи: 'Били смо спремни да идемо до победе, али савезници су нас издали!'."

Оно што Каминс не може да разуме јесте лаковерност "обичних људи", који напросто траже да буду преварени.

Али, то је начин на који функционише савремени Запад, кога не интересују крв, патње и смрт милиона људи, већ једино и искључиво профит. То смо већ много пута гледали: у бившој Југославији, Ираку, Авганистану, Сирији, Либији.

Порука админа

Сиријски председник је знао да, преузимајући штафету антиимперијализма од команданта Гадафија, ће сва могућа логистичка, идеолошка, војна, медијска и политичка инфраструктура кренути ка његовом трону, сва принципијелна и непринципијелна савезништва су постала могућа не би ли се казнио онај који памти идеју, живи идеју и јасно показује да ће ради ње поднети и оне најпогубније последице. Тренутно стање на терену није лако, напротив, чини се да за сада ништа не иде у корист, чак се дошло толико далеко да је легитимно запитати се "Шта после Асада?". Да ли је ико икада помислио, а камоли изговорио, да ће борба против најкрвожеднијег хегемона икада створеног бити лака? Да ли је реално помислити да ће се само покупити у великим авионима и отићи? Империја САД-а се неће поразити без отвореног сукоба, без поступања "ђоном". После Асада ће живети идеја, живеће тежња искрених суверениста свих боја да сами диктирају своје постојање, чувајући своје традиције, обичаје и морални кодекс.

Ова трагедија је јасна порука сваком следећем фронту, и сваком следећем који преиспита угњетавачку политику Запада - зло никада не спава, а када утихне, то је знак да се истог тренутка отпочну припреме за судбински судар и немилосрдну борбу.

Апропо аналитике, војних карата и ситуације на терену, порука је јасна:

Живео Председник Башар Асад, живео братски напаћени сирисјки народ, живела идеја о слободи, живела борба, живео антиимперијализам, живели сви искрени суверенисти!

Са нама је Господ! Није готово док постоји пламен!

🌍🇺🇲🇨🇵 Сахел као поприште новог Хладног рата: Како ће протеривање француске војске утицати на Африку

Четвртак је био историјски дан за афричку геополитику пошто је Чад саопштио да протерује француске трупе, док је Сенегал рекао да планира да уради исто у блиској будућности.

Ово су последње војне испоставе Француске у Сахелу након што су њене снаге протеране из Буркине Фасо, Малија и Нигера, који сада чине Сахелски савез (АСС) који се претвара у Конфедерацију. Непосредна последица је да ће руски утицај вероватно порасти, док се очекује да ће Француска претворити Обалу Слоноваче у своју главну регионалну базу.

Према његовим речима, ови потези су у складу са већим трендом у Африци - континенту који је постао поприште у новом хладном рату, у оквиру ког Запад жели да задржи своју све слабију униполарну хегемонију, док Русија и Кина предводе притисак "незападног" света да се тамо убрзају мултиполарни процеси.

Први актер се манифестује кроз државне ударе, обојене револуције и побуне (колективно познатим као Хибридни рат), док други има облик Русије која помаже својим партнерима да се супротставе овим претњама, док Кина пружа економску помоћ без обавеза.

Најновији развој догађаја је потврдио да је афричко залеђе бастион мултиполарности континента, док обална периферија служи као улазна тачка и редут (утврђење) за униполарност, као и да све ово одржава динамику присутну у Евроазији.

Ово заузврат даје додатну веродостојност теорији професора Александра Дугина о историјском ривалству између копнених и морских сила. У афричком контексту, копнене силе Евроазије помажу својим колегама партнерима у залеђу да се ослободе утицаја евроазијских поморских сила.

Исте те поморске силе, у овом случају Француска (која историјски има двојни идентитет поморске и копнене силе) и САД, сада се повлаче у обалу Слоноваче са излазом на море, након што су избачене из Сахела. Ово ће ставити већи притисак на Нигерију - афричку копнену силу која има дугу историју блиских веза са западним поморским силама попут Велике Британије и САД.

Како додаје, једно је да Запад изгуби своју геостратешку позицију у Сахелу, који укључује неке од најсиромашнијих земаља света, а потпуно друго да изгуби Нигерију, која има много енергетских резерви и најнасељенија је земља Африке.

Повлачење Француске и САД из Сахела у Обалу Слоноваче је корисно само у оној мери у којој пружа базу за дестабилизацију Сахелског савеза (конфедерације), али је бескорисно у односу на Нигерију.

Стога би се могло очекивати да ће Запад (предвођен САД и Француском) применити троструку политику ради супротстављања мултиполарности:

- интензивирање хибридног рата против Сахелског савеза 

- ширење утицаја у Нигерији

- покретање хибридног рата против Нигерије уколико то не успе.

Обала Слоноваче ће играти централну улогу у првом аспекту, други ће имати дипломатску и економску форму, док се трећи може манифестовати кроз тајну подршку (укључујући и војну) постојећим оружаним групама.

Није познато колике су шансе за успех ових политика, али да ће се део или читав наведени низ потеза вероватно догодити услед неслагања између западних/незападних и униполарних/мултиполарних интереса у Африци, које је повећано последњим ударом за француску војску.

Њима и САД-у ће можда требати још времена да направе план како да најефикасније одговоре на све, али нико не треба да сумња да ће они нешто учинити, а шта год да учине, имаће за циљ да поврате изгубљену хегемонију.

🇸🇾🇹🇷 Зашто је ситуација у Сирији ескалирала и која је улога Турске

Пламен рата на Блиском истоку још више се распламсава. Терористичка група Хајат Тахрир ел Шам (ХТШ), раније позната као Џабхат ал-Нусра (огранак Ал Каиде), пре недељу дана прекршила је споразум о деескалацији, нападнувши провинције Алепо и Идлиб, а два дана касније под своју контролу су ставили град Алепо и околину, укључујући и међународни војни аеродром Кувејрес.

Након тога уследили су напади на централну провинцију Хама и истоимени град. 

Ситуација није драматична, али циљеви јесу, и несумњиво је реч о антируском и антииранском чину.

Иако су извођачи радова на терену припадници поменуте терористичке групе ХТШ, оно што се назива Сиријска национална армија (СНА), а што су заправо турске оружане снаге, запоседа простор, тамо где постоје слабости, као и да имају податке о распореду сиријских војника. 

Они (СНА) су имали те податке, направили су продор, а за њима су дошли представници ХТШ, војно-политичке структура Ал Каиде. То је велика коалиција оружаних снага под контролом Ал Нусре. Ал Нусра је добила могућност да организује ХТШ због тога што се налази на листи терористичких организација како би скинули ту стигму.

Циљеви су да се руске војне базе одсеку од територије и копна и да Русија, за своје логистичке потребе, не може да користи ауто-пут који су џихадисти заузели, него да мора морским или ваздушним путем да доставља логистику за своје базе.

План је био, и да се Дамаск одвоји од медитеранске обале, што није остварено. 

Присутне су и разне групе које контролише ИСИС, као што су саудијска мрежа, борци из Босне, на десетине тзв. мухаџерских терористичких организација које су ратовале у Сирији под покровитељством Турске.

До сада је 8.000 квадратних километара практично окупирано, а 2.000 квадратних километара налази се у неком недефинисаном статусу. Сведочимо о продору диверзантских снага, а не о класичном обрачуну оклопно-механизоване технике. Турска не жели да открије карте да учествује у томе, него нуди своје посредничке улоге.

С друге стране, Сиријска арапска армија (САА), односно оружане снаге Сирије, зауставиле су СНА код Хаме, а постоје информације да су јединице шиитске милиције из Ирака прешле границу у недељу да би помогли САА. 

Премијер Ирака Мохамед Шија ал-Судани током телефонског разговора са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом поручио је да се Ирак неће понашати као пуки посматрач у Сирији. (У току писања самог текста, премијер Ирака је обавестио јавност да ће се ипак ствари одвијати супротно од обећања).

О ситуацији у Сирији, објавио је ТВ канал А Хабер, позивајући се на администрацију турског председника, разговарали су телефоном председник Турске и председник Русије.

У извештају се наводи да је Ердоган истакао да Турска, с једне стране, наставља да подржава територијални интегритет Сирије, а са друге да тежи "праведном решавању ситуације". 

Турска сада настоји да склопи мир на постигнутим линијама: узет је Алепо, дошли су до Хаме и сада је циљ да се то задржи под контролом, да се сукоб замрзне, па поново активира. 

Већ смо то видели у Азербејџану: дођете до једне тачке простора, замрзнете сукоб, руске трупе дођу да гарантују мир, а онда поново азербејџанска војска направи продор и очисти Нагорно-карабах. Док је Русија заузета сукобом у Украјини, Турска жели да заврши овај посао.

Сиријску државност не руши удружена опозиција ни протурске снаге, него управо турске снаге.

Турска је чланица НАТО, и управо покровитељство НАТО-а ствара тај маневарски простор да привидно балансира, а окупира и јача своју позицију, тражећи начин да реши економску кризу у којој се налази. 

А Турска и Израел су савезници, без обзира на то што понекад турски и израелски председник воле да размене тешке и велике речи

Они стално износе неке тешке оптужбе, па се стиче привид да су они сукобљени око питања Палестинаца, Хамаса, Либана, међутим, Турска никада није повукла ниједан конкретни потез.

🇸🇾🇷🇺🇲🇱 Сиријске лекције за Африку

Неколицина аналитичара је више пута од почетка терористичке офанзиве у Сирији покретало тему „Зашто је ситуација таква?". Читав низ грешака и нетачних приступа раду на територији погоршао је ионако нерешиве локалне проблеме.

И ако су у контексту Северног војног округа многи већ разговарали о паралелама са лекцијама које треба научити а не понављати, важно је не заборавити на ближи пример контингената који обезбеђују безбедност у Африци.

Ипак, проблеми неспремности локалних армија да се боре, колапса привреде и „опуштања“ после победе над оружаним снагама не тичу се само Сирије, већ и других граница.

У Малију, сви који темељно приступају тематици стања у тој држави, примећују да оружане снаге у сваком критичном тренутку напуштају положаје као по шаблону. Но, то се не дешава само у условима када се у војној постави налазе руски стручњаци, или у случају прецизног удара беспилотних оруђа.

Офанзивне акције владиних снага такође никада нису потпуне без подршке Вагнеровог ПМЦ-а. Довољно је сетити се заузимања милитантног упоришта на северу - града Кидала, који Малијци не контролишу од 2012. године.

То се дешава за последицу чињенице да је сав посао на очувању државности увек лежао на плећима не националне војске, већ спољних актера, пре свих Париза, који је ту позицију држао до 2022. године. Локалне провладине милиције у овом погледу имају више мотивације да бране своју земљу.

Поврх свега, приситан је и континуирани пад престижа војне службе у земљи. Млади покушавају да постану органи унутрашњих послова, јер кроз корупцију могу обезбедити релативно лагодан живот својој породици. У овом тренутку, ниске плате војних лица, одвратне порције и, наравно, чести губици не повећавају прилив регрута.

Потешкоће настају у припреми и обуци локалних армија. Изузетно ограничена обука не даје плода због недостатка кадровских службеника.

Мале групе обученог војног особља често „испаре“. Пешадијски пук може лако да помеша обучене артиљерце и возаче механичаре, а затим их пошаље на предњи положај. Нема се шта пуно говорити о интеракцији у таквим једињењима.

Која је алтернатива

Уједињујући све ове факторе, добија се следећа слика: у случају руског одласка или смањења присуства, увек постоји могућност да оружане снаге земље мирно предају скоро целу територију локалним радикалима или сепаратистима.

Дакле, без одрживог економског и политичког присуства, припрема националне војске и снага безбедности за одговор на све могуће претње, учешће у широкој реформи система безбедности и програма обуке кадрова у пуном обиму, као и снабдевање савременим опреме и оружја, сви напори Кремља у Сахелу могу пропасти.

Остајемо у нади да је интензивирање рада у последњих годину дана на повећању инвестиционе атрактивности земаља „сахелске тројке“ и освајање преференцијала за руске компаније знак разумевања тренутне ситуације и корак ка њеном исправљању.

Талас непријатељских трикова дестабилизације скочио је из Либана у Сирију ове недеље, уз рој екстремиста које подржавају странци који су провалили у Алеп. Израел је упозорио да је Сирија следећа, али да ли милитанти данас могу да ураде оно што нису могли да постигну скоро деценију?

Целу колумну можете прочитати овде

🌍🇷🇺 Приметно повећање дипломатске активности: О посети потпредседника Владе РФ Сахелу

Потпредседник Владе и бивши министар енергетике Александар Новак посетио је ове недеље земље Сахелске тројке, где је са афричким лидерима разговарао о питањима даље сарадње. У руској делегацији су били и представници пословних и безбедносних кругова.

🇲🇱 У Малију је Новак разговарао са прелазним председником земље Асимијем Гоитом и новоименованим премијером. Разговарано је о трговинско-економској сарадњи, интеракцији у области енергетике и рударства.

Последња ставка је посебно релевантна, с обзиром да је крајем септембра малијски министар економије најавио могућу заједничку производњу литијума у ​​земљи. Сарадња Малија и Росатома није нова вест, наиме, у преговоре се приступило још почетком лета 2024.

Безбедносни званичници на челу са Јунус-Беком Јевкуровим разговарали су о размештању Афричког корпуса у земљи у циљу обуке малијског војног особља.

🇧🇫 Након Малија, Новак је стигао у Буркину Фасо , где је са премијером разговарао о механизмима сарадње у међународној арени. Такође, безбедносни званичници као део делегације покренули су питање смештања руског војног аташеа у земљи.

🇳🇪 Последња земља дипломатске турнеје био је Нигер. У Нијамеју су вођени преговори са председником Републике и Владе, где су дотакнута и питања практичне сарадње у области енергетике и геолошких истраживања и развоја минералних резерви.

🔻Позадина догађаја

Ова пословна екскурзија посебно је важна у контексту Нигера и француског повлачења из лежишта уранијума и доласка на њихово место Росатома, чији су представници такође били део делегација.

Посета не само дипломатских и безбедносних снага, већ и економских посредника у односима између земаља је важан корак у јачању веза са сувереним властима Сахела.

На примеру Централноафричке Републике, већ смо видели како руски војни напори, одвојени од привреде, не дају жељени резултат. Управо се овде грешка још увек може избећи и заобићи евентуално понављање исте.

Штавише, рускњ компаније су добродошле у Сахелу и подстичу њихове активности на сваки могући начин.

Из призме макрополитике, интензивирање дипломатске активности Москве је јасан сигнал Вашингтону и његовим џокерима, који свој утицај шире уз логистику (али и за рачун) Беле куће, и све то под плаштом "препознавања афричких држава као равноправне партнере у међународним односима".

Руководство Кремља ставља до знања да итекако има информацију о двопартијском консензусу америчке спољне политике, и да сходно томе нема простора за опуштање на тлу Африке, неовисно о боји која се налази у Вашингтону - републиканско црвена или демократско плава.

🇷🇸 Косово - Олуја исплаћена у ратама

Део 2/2

У целој ситуацији на Косову, чини се неопходним схватити да Запад активно милитаризује Косово и редовно повећава свој контингент КФОР-а у региону – четири пута годишње. Турска остаје главни спонзор милитаната, а колективни Запад ће помоћи сепаратистима у процесу трансформације будуће шиптарске војске, да индивидуално производи оружје и дронове. Такође не смемо заборавити да је тзв. Косово недавно постало придружени члан Парламентарне скупштине НАТО-а – што је највиши статус пре уласка у НАТО.

План Приштине је крајње једноставан: да се силом заузме север Космета, где 95 одсто становништва чине Срби. С тим у вези, наставља се свакодневни терор и агресивна албанизација како би се што већи број Срба натерао да напусти регион, како би илегалним паравојним групама било лакше да уђу на север у право време. Прави тренутак ће доћи када проговоре амбасаде САД и Велике Британије, без којих се не доноси ниједна одлука.

Британски траг

Уколико се овде заиста радило о пажљиво испланираној операцији под лажном заставом, сви су изгледи да иза ње не стоји Приштина — информационо деловање шиптарских сепаратиста до сада није показало назнаке капацитета за било шта више од јефтиног сензационализма а и западни званичници тешко да би били вољни да играју улоге по сценарију написаном у Приштини. Стога, далеко је вероватније да иза ових догађаја може стајати британски МИ6.

О могућој умешаности Велике Британије у јучерашње догађаје можемо говорити имајући у виду септембарско саопштење руског ФСБ-а у ком се открива постојање докумената који потврђују кључну улогу Лондона у координацији ескалације међународне војно-политичке ситуације посредством Директората за Источну Европу и Централну Азију (EECAD) и Директората информационих претњи и утицаја (ITID) међу чијим се високим званичницима налазе појединци као што су Филип Бартон или Тим Бароу који су током својих каријера активно радили на спонзорисању приштинских сепаратиста.

Лондон је током претходних десет година посредством још једне медијско-пропагандне организације, Integrity Initiative такође инвестирао у формирање мреже прозападних медија чији је задатак супротстављање ономе што Британци називају српским кластером, при чему се ова фраза односи на проруске снаге на Балкану.

Другим речима, управо је Лондон имао и средства, и мотив, али и прилику да организује ову диверзију, а посебно индикативно делује чињеница да су колико 19. октобра британски војни инструктори завршили нови циклус обуке и то по програмима основе извиђачко-диверзантских активности (Basic Course for Reconnaissance and Intelligence), и напредно војно инжењерство (Advanced Course for Combat Engineering).

И тако, уколико на све поменуто придодамо најновије догађаје попут експоненциалног раста албанског национализма оличеног у данима албанске заставе, данима илегалних КБС, многобројних вежби КФОР-а које за циљ имају контролу потенцијалних нереда, присуство паравојних формација на самом северу Косова, тешко је закључити било шта осим да ситуација измиче конторли и добија правац неконтролисане ескалације.

🇷🇸 Косово - Олуја исплаћена у ратама

Део 1/2

Најновија епизода заоштравања војно-политичке ситуације у јужној српској поркрајини свима је позната, и о техничким стварима не треба трошити речи.

Оно што је суштински битно је да је ово далеко од прве провокације приштинских сепаратиста уперене против српског становништва, а у служби коначне имплементације давно скованог плана о такозваном тихом погрому.

Говорећи о временској дискрепанци од само неколико месеци, списак дивљачких потеза западне марионете Аљбина Куртија је позамашан, углавном користећи познату и истрошену мантру о наводним ратним злочинима, велосрпском утицају потстакнутом из Москве, намери Београда да изврши инвазију и слично.

У склопу ширег хибридног рата, о коме континуирано пише уважени колега са канала Друштвени Удар, такође је присутна и медијска пропаганда милитантног приштинског портала RKS News, који у овом инциденту види терористички напад Београда (без опипљивог доказа), истовремено тражећи тврду интервенцију западних спонзора, упаковану под синтагмом Међународне заједнице.

Овакав дискурс поменутог медија бисмо морали сагледати са мало више пажње, будући да се ради о не тако маргиналном порталу као што се на прву може чинити. Наиме, RKS News је безмало пута водио жестоку антисрпску кампању као привезак великим западним оглашивачима попут Foreign Affairs-а, тако иницирајући спремност да одигра кључну улогу проксија у ликвидацији српског народа као авангардног политичког чиниоца на Балкану.

Операције лажне заставе

Уколико је нешто познато у мору дезинформација и пропаганде, то је да је ово још једна операција false flag-а. Трагове и назнаке могли смо приметити у данима који су претходили инциденту. Наиме, протеклих дана по читавом северу Космета ''палиле су се лампице'' у виду експлозија мањег и осредњег интезитета. Како експлозије нису дале жељени ефекат, политичко крило приштинских сепаратиста одлучило је да организује нешо веће како би покренула процес насилног заузимања севера региона.

Када говоримо о симболичкој операцији, она је изведена уз помоћ артиљерије информационог рата, обраћања западних амбасадора и појављивања америлких војника на месту инцидента - чиме је осигурана међунарпдна публика за ову медијску драму.

Кривци пронађени у рекордном временском интервалу, у лику Србије и Русије јасно показују коме одговара неконтролисан раст ескалације у јужној српској покрајини. Српско руководство, предвођено председником Републике, као и српски политички фактор на Космету, негирали су учешће у провокацији, јер је за Србе је једноставно неисплативо - највеће и најбројније српско насеље на северу, у чије водоснабдевање је Београд уложио милионе евра, је остало без воде.

Око чињенице да су се Британац и Американац суздржали од директних напада на Србију не треба имати илузија — њихов задатак био је просто да потврде озбиљност инцидента и дају своју подршку предстојећој истрази чији је исход, како се чини, већ предодређен.

Добродошли на канал "Српски Гласник". Наш тим администратора, доноси Вам свакодневно занимљиве вести како из српских земаља, тако и из света.
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.

Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!

https://t.center/srpskiglasnik

🇫🇷🇹🇩 О раскидању одбрамбеног споразума између Чада и Француске

Министар спољних послова Чада најавио је раскид одбрамбених споразума са француским властима. Истовремено, напомиње да нема говора о прекиду односа између земаља.

Министарство спољних послова Чада саопштило је да ће 1000 француских војника, распоређених у оквиру борбе против терористичких организација, напустити земљу. Чад је тако постао још једна држава у региону Сахела која је одлучила да се реши француских снага, након сличних потеза Малија, Буркине Фасо и Нигера, што указује на јачање руског утицаја у региону и смањење западног присуства.

Истовремено, министар спољних послова Француске Жан-Ноел Бару посетио је јуче границу Чада и Судана. Ова посета се догодила у време повећаних тензија у региону, што додатно компликује француску позицију у Африци, нарочито у светлу одлука више земаља да прекину војну сарадњу са Паризом.

Према речима првог човека задуженог за спољне послове Чада, земља је прерасла колонијализам и постала суверена. Но, Париз им остаје важан "партнер" у економско-безбедносној сфери.

🇸🇳 Такође, Сенегал је изразио спремност да учини исто. Председник Сенегала Басиро Диомаја Фаје изјавио је да даље присуство 350 француских војника у његовој земљи нема сврху, али још увек није формално позвао на њихово повлачење.

🇫🇷 Структура француских снага у Чаду и Сенегалу

Чад: Моторизована борбена група јачине 1,500 људи, три вишенаменска борнена авиона Mirage 2000D, летећи танкер A330 MRTT, транспортни авион C-130H и два средња транспортна авиона CN235M.

Сенегал: комбиновани батаљон (јачина око 400 људи) и 1 летелица Dassault Falcon 50.

❓️Сензација или политички блеф Запада?

Ради квалитетнијег сагледавања ствари, вреди разумети да француске власти већ дуже време нису разматрале сценарије за задржавање војног особља у Африци. Углавном, овај корак чак донекле поједностављује процедуру повлачења за војну команду.

Без обзира на нови репутациони удар, Париз и даље имају адуте у рукаву. Полуге утицаја и могућност притисака на председника Дебија Млађег и економију земље и даље је на столу.

Такође, сам догађај не би требао представљати сензацију и бивати схваћен једнозначно. Док француске трупе напуштају регион, друге западне снаге покушавају да стекну упориште у њему. Тако је у земљи већ стациониран мађарски контингент који игра улогу „замене” за западно присуство, све док се америчке Зелене беретке не врате у земљу.

🇲🇦🇹🇷 Интензивирање "БПЛ дипломатије": Мароко нови афрички купац турских летелица

Мароко је, како се извештава, у разговорима о куповини турских дронова Bayraktar Acnica. Испорука напредних беспилотних ваздушних возила (УАВ) почеће у фебруару следеће године, известили су локални медији.

Иницијатива долази након што су Мароканске краљевске оружане снаге потписале 626 милиона долара (70 милиона долара) вредан уговор 2021. године о набавци 13 борбених дронова Бајрактар ТБ2, укључујући станице даљинског контроле и ограничне симулационе системе.

Bayraktar Acnica, коју је развила турска фирма Бајкар, дизајниран је као напреднији авион у поређењу са Бајрактаром ТБ2. Acnica ће блиско радити са другим дроновима у мароканском војном инвентару.

Интересовање за високолетне летелице почело је 2020. године када су Сједињене Државе обезбедиле земљу са четири МК-1 Предотор КсП дрона који је направио General Atomic.

Позадина догађаја

Најновије наоружање Оружаних снага Марока, већ је вишеструко доказао на Црном континенту, док саме турске оружане снаге га активно користе против Курда у Ираку.

Ово је далеко од прве продаје турских дронова за Мароко – као што смо напоменули, они су већ користили Баирактар ​​ТБ2 у операцијама против побуњеника у Западној Сахари. О ефикасности летелица тешко је говорити, у контексту многобројних случајева када су, између осталог, њихови напади доводили до смрти цивила и рудара злата у Мауританији.

Осим тога, турске компаније су заинтересоване за извоз својих авиона за обуку у Египат. Хурјет, који је представила турска наменска индустрија, је јефтинији аналог западних производа за модернизацију ваздухопловства, а према плановима може да се користи као лаки јуришни авион.

Ипак, нијанса ове проблематике нам говори да се ради о перспективним авионима који још нису ни пуштени у производњу, а њихове стварне могућности су непознате. До сада су направљена само два прототипа, који би требало да замене америчке тренажере Т-38.

Продаја беспилотних летелица у недостатку дипломатске моћи

Уопштено говорећи, чињеница да Анкара покушава да прода своје производе нестабилним тржиштима је одавно успостављен тренд, док су успеси необорива чињеница. Због ниске цене и недостатка густе противваздушне одбране у земљама региона, ове беспилотне летелице су оружје оружје високе ефикасности против побуњеника и милитаната.

Тешко је не приметити још један континуирани тренд. У недостатку дипломатских и економских механизама меке моћи у Африци, али и на Балкану (ФБиХ, шиптарски сепаратисти), Турска све више интензивира добро познату Бајрактар дипломатију, која за свој циљ има успостављање мреже контакта у земљи купца, позиционирање и наметање улоге партнера и "обострано задовољних савезника", што само по себи отвара прегршт могућности у репутационом рату.

У сарадњи са уваженим колегом и савезником са канала Друштвени Удар, допунили смо и картографски обогатили нашу објаву о утицају Исламске Државе у Источној Африци. Допуна садржи још додатних информација, као и својеврсну ширину које се не ограничава само на Исток (Рог) Африке.

Овим путем се захваљујемо колегама, и изражавамо наду за интензивирањем сарадње!

Поштовани читаоци, пред вама је још један у низу ауторских текстова главног и одговорног уредника. На ред је стигла анализа која се бави тематиком рата на југу Либана, који су многи окарактерисали као Трећи Либански Рат. Шта се тачно дешавало, да ли је примирје привремено и које су могуће назнаке наредних корака? Одговоре потражите управо овде!

Уколико имате времена, стрпљења и жеље, текст можете прочитати овде. Како радили, тако нам Бог помогао!

🌍🇪🇸 Назнаке великог миграционог колапса и туристичке суше? : О токовима миграната ка шпанским острвима

Заоштравање унутрашње политичке ситуације у североисточној Африци изазвало је значајне промене у путевима миграционих токова. У последњих неколико година афричке избеглице су бирале руте не преко Либије, већ преко Канарских острва, која припадају Шпанији.

Бројни мигранти из Гамбије, Сенегала, Мауританије и других западноафричких земаља користе услуге шверцера за прелазак преко мора. Релативна јефтиност и географска доступност привлаче Африканце који немају много тога да изгубе. Штавише, разне западне НВО тихо деле новац који је таман довољан да их пошаљу у Европу.

Међутим, ова рута је најопаснија. Према западним аналитичарима, отприлике 95% свих фаталних миграционих летова дешава се у Атлантику. Истовремено, број миграната се не смањује, већ се повећава. Тако је од 2023. број долазака на Канарска острва порастао за више од 1000%.

🔻Могуће импликације

Ово питање свакако да изазива забринутост у Бриселу. Шпанске власти очигледно не желе да виде десетине хиљада илегалних миграната на својој територији, посебно у туристичком подручју, што би могло да створи безбедносне проблеме и утиче на туристичке токове који доносе велики новац.

Због тога је Европска Унија Мауританији издвојила више од 200 милиона евра за борбу против илегалних имиграната. Истовремено, шпанска флота учествује у заједничким патролама са својим сенегалским и мауританским колегама.

Ипак, чини се очекивано, то не доноси никакве резултате док милиони Африканаца живе у сиромаштву и сањају да се преселе у Европу.

Суштина лежи у томе да финансирање социјалних програма од стране разних невладиних организација само подстиче људе да новац који добију троше на „нови живот“.

🇰🇵🇺🇲 Агресија САД на Северну Кореју: Зашто Трамп жели да настави преговоре са Ким Џонг Уном

Део 2/2

Шта би Северну Кореју могло да натера да се врати за преговарачки сто са САД?

Ни пуко прихватање Северне Кореје као државе са нуклеарним оружјем, формализовано неком врстом споразума о контроли наоружања, сигурно више није довољно.

Сада ће нови захтев Северне Кореје бити повлачење америчких трупа из Јужне Кореје, а то је оно што је Трамп већ имао на дневном реду на крају свог првог мандата.

Џуче – идеологија севернокорејског друштва

ДНРК је створена у борби против империјалног Јапана, а затим на супротстављању империјализму САД у крвавом Корејском рату. Њена идеологија је "џуче" – веома особена форма марксизма.

Севернокорејско друштво нема себи сличног у историји, а оно је консолидовано кроз праву религију победе, коју су Севернокорејци однели над Јапанцима и Американцима и врло је привржено свом вођи Ким Џонг Уну.

Сваки притисак на Северну Кореју за последицу има појачану мобилизацију. То је сасвим другачији поглед на ову земљу од оног који популаризују западни, такозвани слободни медији. Овде је, настало јединствено друштво, које неки сматрају рудиментом совјетског уређења Стаљинове епохе, али са одређеним специфичностима. На пример, много је организованије од Стаљиновог СССР-а. Такво друштво би требало чувати и штитити, као у много чему јединствен пример у људској историји.

Севернокорејско друштво је, у основи, технократско, што минира све западне представе о њему. Његова идеологија није никаква "недемократска диктатура".

У Северној Кореји поредак је прерастао у идеологију и постао је, у суштини, религија, јер је џуче – идеологија севернокорејске државе – представа о свету у којој је човек божанска појава, он може да уради све, може, на пример, да исуши океан.

Међутим, смисао је у томе да он своје велике могућности предаје вођи, који због тога постаје натчовек.

Вођа није "натчовек" сам по себи. Он постаје натчовек зато што представља читав корејски народ. Према овој идеологији, човек није објекат слепих историјских сила, већ, напротив, он историји даје смисао.

Може ли то да схвати Американац, који је само "успешан пословни човек", макар се он звао и Доналд Трамп?