Друштвени удар

🇬🇪🇺🇸 Министарство одбране Грузије објавило о организацији војне вежбе НАТО на територији јужнокавкаске републике

🔹 Актуелне власти Грузије настављају да изненађују — након дуге и тешке борбе прво против споља финансираног НВО сектора, а потом и ЛГБТ пропаганде, и најзад, прозападних политичких снага које су биле веома близу провоцирања отвореног грађанског рата како би добиле власт у земљи, званични Тбилиси, чини се, прави још један радикални заокрет, објављујући о одржавању војних вежби НАТО - Грузија током 2025.

🔹 Значи ли ово да је Запад, упркос свему, на крају ипак успео да оствари победу и осигура контролу над грузијским политичким елитама? Ситуација врло вероватно није тако једнозначна.

❓ Позадина догађаја

🔹 Средином прошле године, када је грузијски парламент успешно надгласао председнички вето и одбио да се повинује наређенима западних центара моћи да повуче закон о страним агентима, Вашингтон и Брисел одлучили су се за стратегију максималних политичких притисака у покушају да застраше суверенистичке снаге земље и тако осигурају њихову покорност — ЕУ је тако објавила о замрзавању процеса евроинтеграција и обустави исплате финансијске помоћи, док је Пентагон донео одлуку о суспензији војне сарадње до даљњег, а у склопу свеобухватног преразматрања билатералних односа.

🔹 Реакције Тбилисија, међутим, нису биле у складу са очекивањима Запада — Грузија не само што није пала на колена, већ је и донела одлуку о одустајању од чланства у ЕУ најмање до 2028 када је процењено да ће земља бити довољно економски независна да може наставити приступне преговоре без претњи по сопствени суверенитет — другим речима, политички врх земље схватио је да је Грузија далеко потребнија Западу него што је Запад потребан Грузији.

🔹 Организација војних вежби са НАТО појављује се управо у овом контексту — након што се блеф Вашингтона са обуставом војне сарадње показао као неуспешан, Запад је схватио да је неопходно на неки начин обновити односе са Грузијом у сфери безбедности како се Тбилиси у средњој перспективи не би поново приближио Русији. Већ постојећи односи са НАТО тако су искоришћени као већ припремљен механизам који не би захтевао нове преговоре.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇦🇱 О новим покушајима дестабилизације ситуације у Бујановцу

🔹 Без много пажње јавности прошао је нови протест Албанаца у Бујановцу који је 14. јануара одржан испред градске полицијске станице — као и на претходним сличним догађајима као главни разлог окупљања истакнута је наводна дискриминација албанског становништва, а у организацији скупа учествовали су политички лидери Албанаца са југа Србије, укључујући ту и Невзада Луфтиа, предавајућег Албанским националним већем и Рагмија Мустафу, председника општинског одбора ПДД у Бујановцу.

🔹 Као конкретан повод искоришћен је коментар на друштвеним мрежама у ком је реакција на подизање албанске заставе на згради Албанског националног већа била питање "има ли зоље још увек у војну употребу?" — организатори протеста тврде да појединац који стоји иза овог коментара није сносио одговорност упркос томе што неколико месеци раније један Албанац јесте за, како тврде, врло сличну поруку.

🔹 Но, у званичним наративима се не помиње да је та порука гласила "само пиштољ УЧК решава проблем у Бујановцу".

❓ Позадина догађаја

🔹 Сам протест није био посебно успешан због чега су га и сами организатори на крају описали као симболични, но постоје индикације да масовност није била главни циљ — непосредно након протеста, Невзад Луфтиу започео је опширну медијску кампању са циљем промоције наратива о некаквој систематској дискриминацији Албанаца у Србији, а нешто веома слично видимо и у скорашњим медијским наступима Белгзима
Камберија из НВО Musine Kokalari.

🔹 Ово је далеко од првог пута да се наративи о некаквом подређеном положају Албанаца у Бујановцу, Прешеву или Медвеђи појављују у медијима на енглеском језику, но овог пута до тога долази у склопу шире антисрпске кампање коју предводе сепаратистичке структуре из Приштине уз подршку америчке амбасаде и српског НВО сектора.

🔹 Стапање ова два наратива у један представља врло опасан сигнал који званични Београд не сме превидети, будући да може указивати на предстојеће покушаје озбиљније дестабилизације којом ће формално координисати Приштина, а под изговором бриге за права Албанаца у ономе што великоалбански идеолози називају "прешевском долином".

🔹 А, уколико све ово сагледамо у светлу повратка албанских исламиста из Сирије који су у Северној Македонији већ покушали да формирају терористичку групу средином децембра, постаје јасно да нема гаранција да медијске кампање и политички притисци неће прерасти у отворену терористичку активност.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇮🇳 О модернизацији оружаних снага Индије

🔹 У протеклих неколико недеља, оружане снаге Индије демонстрирали су постигнуте резултате у модернизацији својих техничких капацитета, са посебним фокусом на роботизоване системе и беспилотну авијацију.

🔹 Тако је почетком године објављен снимак обуке војника Источне команде за употребу FPV дронова и других типова БПЛ на полигону Агнират — индијски војници демонстрирали су вештине маневрисања у скученом простору, као и извођења удара на непријатељске циљеве, те навођења пешадије приликом извођења јуришних дејстава.

🔹 А свега неколико дана касније, на паради поводом Дана Армије приказани су четвороножни роботизовани системи ARCV-MULE намењени преносу муниције и другог типа терета на неприступачном терену и у свим временским условима.

🔹 Истовремено, објављено је о успешном завршетку планиране етапе оснаживања артиљеријских и ракетних јединица са повећањем домета ракетног система Pinaka до 120 километара и производњом 307 артиљеријских система ATAGS и 100 самоходних K-9 Vajra које ће ступити на борбено дежурство до марта, односно до краја године.

🔹 У погледу перспектива даље модернизације, битно је напоменути и да је индијска компанија специјализована за производњу БПЛ Optiemus Unmanned Systems склопила споразум о сарадњи са тајванском KunWay Technology са циљем проширења спектра летилица које се могу производити у оквиру домаћег војно-индустријског комплекса.

❓ Позадина догађаја

🔹 Активна модернизација оружаних снага Индије која се ослања на домаћи војно-индустријски комплекс представља елемент шире стратегије државног развоја под називом Viksit Bharat 2047, а која предвиђа трансформацију земље у глобалну силу до стогодишњице проглашења независности.

🔹 Специјализована обука оператера беспилотних летилица уз значајне инвестиције у повећање артиљеријских и ракетно-артиљеријских капацитета притом указују на то да је Делхи извукао закључке из руског искуства СВО, препознајући да на савременом бојном пољу статус нуклеарне силе више није довољан да осигура националну безбедност.

🔹 Пример Индије тако може представљати још један подсетник за Србију да континуирана модернизација оружаних снага, као и свестрана војна иновација немају алтернативу у данашњем тренутку — ослањање на конвенционалне војне капацитете или, још горе, на међународно право просто нису реалистичан начин заштите државних граница.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Сви путеви до Велике Новосјолке под контролом руских снага

🔹 Са јучерашњим појављивањем снимка подизања руске тробојке на североистоку Врјемевке, свега 300 метара од моста који ово село повезује са суседном Великом Новосјолком, постало је јасно да у овом тренутку армија РФ контролише све прилазе последњем утврђењу ОСУ на југу ДНР.

🔹 А, имајући на уму успехе које су руске снаге оствариле током јануара источно и јужно од града, сви су изгледи да ће се непријатељски гарнизон у данима пред нама суочити са ударом из више праваца.

🔹 И мада украјински извори тврде да се у Великој Новосјолки налазе велике залихе муниције, дугорочну одбрану тешко да можемо очекивати с обзиром на то да су ротација личног састава и евакуација рањених у овом тренутку онемогућени.

❓ Импликације

🔹 Након ослобођења Велике Новосјолке до ког, у случају задржавања тренутног темпа напредовања армије РФ, може доћи већ у наредним недељама, пут ка западу, односно ка Запорошкој области биће отворен, а центар непријатељске одбране врло вероватно биће пребачен у насељени пункт Гуљајпоље, источно од Орехова.

🔹 На овај начин, битка за југ ДНР биће окончана стратешком победом Русије, уз појављивање могућности да запорошки правац поново постане један од приоритетних са перспективама руске кампање на линији Гуљајпоље - Орехов - Камјанско - Запорожје.

🔹 Истовремено, прелазак некадашњег јужнодоњецког правца у дубоку позадину ослободиће додатне снаге, укључујући ту и неке од борбено најспособнијих јединица армије РФ за пребацивање ка Часов Јару и Константиновки одакле ће бити могуће реализовати офанзиву у смеру Славјанско-Краматорске агломерације са крајњим циљем ослобођења читаве територије ДНР.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇮🇷 О споразуму о свеобухватном стратешком партнерству Русије и Ирана

🔹 Јучерашња посета председника Ирана Масуда Пезешкиана Москви, те његов састанак са руским председником Владимиром Путином и коначно закључивање споразума о свеобухватном стратешком партнерству између две земље привукли су оправдану пажњу међународне јавности, и не без доброг разлога.

🔹 До овог корака долази у тренутку када се обе државе суочавају са озбиљним изазовима на Блиском Истоку, који су притом вишеструко озбиљнија претња за Техеран не само због тога што се ради о непосредном окружењу исламске републике, већ и због тога што је она сада у посебно рањивом положају након низа пораза с којима се у претходним месецима суочила такозвана Оса Отпора.

🔻 Текст споразума

🔹 Интересантно је да сам споразум (чији је цео текст на руском језику објављен на сајту Кремља) већ у првом члану подвлачи значај војно-безбедносне сарадње, те координације спољнополитичких дејстава на локалном и глобалном плану. А у тачкама 3. и 4. члана 3, Русија и Иран се обавезују да неће ни на који начин помагати агресију треће стране на неку од потписница, као и да неће омогућити деловање сепаратистичких или других покрета усмерених на унутрашњу дестабилизацију друге државе.

🔹 У члановима 4, 5 и 6 наглашава се значај продубљивања сарадње обавештајних служби, као и шире војне и војно-техничке сарадње, укључујући ту и заједничке војне вежбе или пристајање војних бродова у луке обе државе.

🔹 Споразум такође указује на сагласност у погледу промоције мултиполарности, те заједничког отпора хегемонизму у међународним односима, као и јачања улоге Уједињених нација у осигуравању глобалног мира и стабилности, те ефективног супротстављања савременим претњама, укључујући ту и у информационој сфери и сајбер-простору.

🔹 Предвиђена је и сарадња усмерена на спречавање дестабилизације стратешки значајних региона Блиског Истока, Централне Азије, Каспијског мора и Јужног Кавказа, а посебно у погледу могућег спољног мешања трећих страна.

❓ Импликације

🔹 Многе од тачака које су формулисане у веома опширном тексту споразума преко су потребне и можда су договорене и прекасно у светлу скорашњих трагичних догађаја у Сирији — но, полазећи од премисе боље-икад-него-никад, склапање овог споразума несумњиво представља повод за умерени оптимизам.

🔹 И док је позиција Русије добро позната и у том погледу нема изненађења, чињеница да је реформистички председник Ирана, који је као приоритет своје владе означио слабљење западних санкција, прихватио и потписао документ чије кључне тачке указују на то да је он готово сигурно израђиван још за време владавине Ебрахима Раисија указује на то да је Техеран из скорашњих догађаја извукао одређене закључке — најзначајнији од њих тиче се одсуства стварних перспектива нормализације односа са Западом без ризика од потпуног губитка суверенитета или, у најгорем случају, практичног колапса државног система.

🔹 Но, као и увек, овај споразум допринеће борби за праведнији, мултиполарни светски поредак онолико колико буде ефективно примењен на делу — када, у којој мери, и на које начине ће конкретне тачке бити спроведене у дело показаће време. Но, уколико Москва и Техеран у овоме буду успешни, резултати могу бити више него значајни за потискивање западног утицаја са неколико стратешких праваца, као и за блокаду даље дестабилизације Централне Азије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 НАТО спровео нову операцију извиђања руске војне инфраструктуре у Калињинграду

🔹 Свега три дана након што је генерални секретар НАТО Марк Руте на самиту у Хелсинкију објавио о почетку патролно-извиђачке мисије Baltic Sentry која за циљ има спречавање наводних руских саботажа усмерених на подводну инфраструктуру у Балтичком мору, војни блок под контролом Вашингтона спровео је нову операцију извиђања руске војне инфраструктуре у Калињинграду уз употребу како специјализоване авијације, тако и америчког сателитског система Topaz који је током само ове недеље спровео чак 55 осматрачких сесија.

🔹 Основна пажња америчких сателита била је усмерена на војно-индустријске објекте РФ као што су фабрика погонских система ОКБ Факел, бродоградилиште специјализовано за ремонтне активности Янтарь, али и на транспортну инфраструктуру (пре свега железничку) и касарне и положаје армије РФ на територији ексклаве.

❓ Позадина догађаја

🔹 Више је него индикативно да до овог развоја догађаја долази у данима након што су се појавиле назнаке могућег укључивања кијевског режима у антируске активности НАТО у стратешки значајној акваторији Балтичког мора — на ово је указао како разговор Зеленског са политичким врхом Пољске о перспективама заједничке борбе против наводних руских диверзантских активности на северу Европе, тако и споразум о стогодишњем партнерству Кијева и Лондона у ком се посебно истиче заједничко осигуравање безбедности у Балтичком мору.

🔹 С тим на уму, чини се да постоје више него озбиљне индикације да колективни Запад планира да рукама ОСУ и специјалних служби кијевског режима изведе низ терористичких напада на руску инфраструктуру у Калињинграду, као и на Балтичку флоту која у овом тренутку представља једини фактор који спречава НАТО да прогласи Балтичко море својом унутрашњом акваторијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇾🇹🇷 Турска губи рат за утицај у Сирији — Трговински рат Дамаска и Анкаре као последица Ердоганове погрешне процене

🔹 Имајући на уму чињеницу да је Турска посредством својих оружаних снага, дипломатије и обавештајних служби одиграла незанемарљиву улогу у колапсу сиријске државности, на први поглед се може чинити неочекиваним да сада, мање од два месеца од пада Башара Асада, видимо практично распламсавање трговинског рата између Анкаре и Дамаска након што је нова сиријска влада сачињена већински од припадника терористичке групе Тахрир ал Шам увела драконске царине на робу из Турске.

🔹 Према тренутно познатим информацијама, трошкови увоза практично преко ноћи су порасли за 500% чиме је трговина између две земље обустављена, а на граници су формиране километарске колоне камиона који врло вероватно неће доћи до својих планираних дестинација.

❓ Позадина догађаја

🔹 Током претходних година, делови провинције Идлиб који су се налазили под контролом како Тахрир ал Шам, тако и протурске Сиријске Националне Армије били су економски у потпуности зависни од Анкаре — Турска је функционисала као једини трговински партнер регионалних власти, а турска лира користила се као званична валута. И сви су изгледи да је влада Реџепа Тајипа Ердогана очекивала да ће се иста ситуација развити и на другим деловима Сирије, сада када је Асад најзад уклоњен из политичког живота земље.

🔹 Но, ствари су пошле другим путем — препопзнајући ризик од претварања Сирије у клијент државу Турске (било самостално, било захваљујући саветима неких других интересних група), нове власти блискоисточне државе предузеле су мере усмерене на какву-такву заштиту економског суверенитета са примарним фокусом на елиминисање актуне претње, односно, ризика од преплављивања сиријских тржишта турским производима.

🔹 Да ли ће званични Дамаск бити успешан у овоме, међутим, остаје отворено питање — сиријска економија која се и раније налазила у лошем стању сада је у потпуности урушена без изгледа за брз опоравак. И иако је ризик од успостављања доминације Анкаре макар привремено отклоњен, последњи остаци великих сиријских компанија који су у претходним годинама пословали у Латакији уништени су након уласка милитаната у ову регију и спровођења филтрације становништва под изговором некакве противтерористичке операције. Другим речима, сиријски бизнис сада мора бити изграђен од темеља у условима који су далеко од идеалних.

🔹 А, што се тиче Турске, постало је јасно да се Ердоган може опростити од своје идеје о повратку ”вилајета Алепо” под окриље новог Османског царства о чему је турски лидер више пута говорио у данима непосредно након пада Башара Асада — по свему судећи, Анкара је изгубила борбу за утицај у Сирији како на војном плану, тако и на економском.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Ка балтичком правцу СВО — Како Запад планира да блокира Фински залив рукама ОСУ

🔹 У последњих неколико дана појавило се неколико више него интересантних информација о могућем појављивању снага ОСУ у акваторији Балтичког мора где могу деловати како против комерцијалних руских бродова, тако и Балтичке флоте руске морнарице са седиштем у Калињинграду.

🔹 Приликом посете Володимира Зеленског Варшави, нелегитимни украјински председник разговарао је са својим пољским колегом Анжејом Дудом, као и пољским премијером Доналдом Таском о наводним руским диверзијама и саботажама у Балтичком мору, те могућностима заједничке борбе против истих.

🔹 А већ данас, током посете премијера Велике Британије Кира Стармера Кијеву речи је било о некаквом стогодишњем партнерству Лондона и кијевског режима које укључује заједничко осигуравање безбедности у акваторијама Азовског и, поново, Балтичког мора.

❓ Позадина догађаја

🔹 Више је него индикативно да се ова тема појавила као готово централна у односима колективног Запада и Кијева у тренутку када је завршено формирање НАТО коалиције од 12 држава са излазом на Северно и Балтичко море приступањем Пољске и Немачке британској мисији Joint Expeditionary Force.

🔹 Но, и овај догађај само је последњи у низу сличних, а који недвосмислено указују на планове НАТО да значајно повећа притисак на Русију на северу Европе, укључујући ту и "радикалним" повећањем војног присуства блока у балтичкој регији које је јуче најавио пољски премијер, или формирањем новог морнаричког штаба CFT Baltic у октобру прошле године.

🔹 Упркос свему овоме, али и упркос инцидентима као што је задржавање брода Eagle S и последично интензивирање НАТО патрола у Балтичком мору, колективни Запад, како се чини, још увек није спреман за отворену конфронтацију са Москвом — и управо овде појављује се могућност употребе ОСУ за нападе на руску морнарицу и руске комерцијалне бродове у стратешки значајној акваторији.

🔹 Овакав развој догађаја, међутим, за Запад ће представљати игру с ватром — на првом месту, да би ОСУ могле деловати у Балтичком мору оне морају бити стациониране на територији НАТО.

🔹 Можда и још значајније, будући да нема сумње да би овакав развој догађаја представљао увод у поморску блокаду Калињинграда, на уму морамо имати чињеницу да руска нуклеарна доктрина предвиђа могућност извођења првог удара у случају покушаја "изолације или блокаде дела руске територије".

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇷🇺🇷🇸 Припрема за борбу против оклопне технике ВС — Приштински сепаратисти купују ударне хеликоптере UH-60 Black Hawk

🔹 Током јучерашње посете фабрици компаније Sikorsky Aircraft у САД, лидер војног крила сепаратистичких структура из Приштине Ејуп Маћедонци најавио је куповину за сада непознатог броја америчких ударних хеликоптера UH-60 Black Hawk — појављивање ових летилица у аресналу илегалних КБС означава не само даље грубо кршење међународног права према ком ова паравојна формација не би смела да постоји, већ и растућу опасност по националну безбедност Србије која се суочава са све опремљенијом агресивном и експанзионистички оријентисаном терористичком снагом на својој територији.

❓ Зашто је ово значајно?

🔹 Како је показала неуспешна офанзива ОСУ у Запорошкој области лета 2023, ударни хеликоптери на савременом бојном пољу представљају више него ефикасан механизам супротстављања оклопној техници што је нешто у чему Војска Србије у овом тренутку има апсолутну предност у односу на илегалне КБС. Набавка UH-60 Black Hawk готово извесно представља покушај Приштине да неутралише ову предност.

🔹 Америчке летилице опремљене су тешким митраљезима (било GAU-19 или M134) и, још значајније, системима за лансирање ракета Hydra 70 које се у неколико варијација, као што је M247, користе за уништење оклопне технике. Ови хеликоптери могу бити опремљени и противтенковским ракетама AGM-114 Hellfire које са дометом од 8.000 метара несумњиво представљају изазов за Војску Србије која би у случају сукоба била приморана да пребацује системе ПВО ближе линији фронта, тако смањујући заштиту на стратешки значајним објектима и излажући ове системе ризику од удара непријатељских дронова које ће Приштина производити у сарадњи са турским војно-индустријским комплексом.

🔹 Имајући на уму чињеницу да су сепаратистичке структуре још током 2024 уговориле и куповину америчких противтенковских система FGM-148 Javelin са очекиваним завршетком испорука током 2025, тешко је избећи закључак да Приштина уз пуну подршку колективног Запада убрзано припрема илегалне КБС за отворен оружани сукоб са Србијом, полажући притом наде у потпуну неутрализацију оклопне технике ВС уз помоћ технике увезене из САД.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇸🇱🇧🇮🇱 Иза примирја у Појасу Газе — Перспективе развоја ситуације на Блиском истоку

🔹 Током јучерашњег дана, светски медији пренели су вест о коначном постизању договора између Израела и представника Хамаса о размени заробљеника која би требала да представља увод у примирје које ће трајати најмање 42 дана, уз перспективе његовог даљег продужења — радикалне снаге у Тел Авиву притом су критиковале постигнути споразум будући да се израелска страна обавезала на ослобођење 2.000 Палестинаца међу којима су како борци Хамаса, тако и симпатизери групе ухапшени на Западној обали, док ће Хамас предати свега 32 заробљеника.

🔹 Иако борбена дејства на територији палестинске енклаве још увек трају, а формално проглашење примирја најављено је тек за недељу 19. јануара, према прелиминарним информацијама, испоруке хуманитарне помоћи у појас Газе већ су обновљене, што повећава наде за стабилизацију ситуације.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос томе, аналитичари остају скептични по питању дугорочног мира, доводећи постигнут споразум у везу са напорима Доналда Трампа да, у складу са својим предизборним обећањима, допринесе окончању макар једног конфликта — и није искључено да је Израел на ово пристао, тако избегавајући нове тензије са савезником за ког нема сумње да ће водити радикално анти-иранску политику. Једном када неопходни пропагандни циљеви буду остварени, за Тел Авив неће бити стварне препреке обнављању борбених дејстава.

🔻 Ситуација на југу Либана

🔹 С друге стране, врло је могуће да ће примирје у појасу Газе представљати само увод у обнављање сукоба на југу Либана — према споразуму постигнутом са Хезболом крајем новембра, оружане снаге Израела биће у обавези да напусте окупиране територије суседне земље за мање од две недеље, што Тел Авив може одлучити да просто не учини. И припреме за ово већ можемо видети на терену.

🔹 У ноћи између 13. и 14. јануара, израелска авијација извела је серију масовних удара на југу Либана под изговором наводног обнављања инфраструктуре Хезболе у приграничним регијама чему се званичне оружане снаге Либана нису супротставиле, иако су, како тврде у Тел Авиву, биле упозорене на овај развој догађаја. Јасно је да ову ситуацију Израел може искористити за обнављање борбених дејстава.

🔻 Ситуација у Сирији

🔹 Најзад, иако се ради о мање вероватном развоју догађаја, Тел Авив може одлучити да уведе додатне снаге на окупиране територије Сирије у циљу како гушења отопора локалног становништва, тако и супротстављања Турској са којом се Израел, према мишљењу државне комисије задужене за питања безбедности, може директно сукобити у средњој перспективи.

🔹 И чини се да је званична Анкара истог мишљења будући да су највиши турски званичници упозорили да ће сваки покушај федерализације Сирије представљати прелазак црвене линије и као такав довести до директне војне интервенције. А, за овакав развој догађаја залаже се управо Израел који је, према писању листа The Times of Israel већ започео са лобирањем за организацију међународне конференције на којој би се одлучивало о новој административној подели Сирије.

🔻 Закључак

🔹 Све ово указује на то да упркос на први поглед позитивном развоју ситуације у појасу Газе, војно-политичка ситуација на Блиском истоку остаје дубоко нестабилна, са вишеструким неруалгичним тачкама које могу експлодирати у нове сукобе у веома кратком року — имајући на уму чињеницу да ће постигнути споразум Тел Авива и Хамаса имати релативно ограничен утицај на унутрашњу политичку ситуацију у Израелу, сви су изгледи да ултраортодоксним властима неће бити потребно превише времена за стварање нове кризне ситуације која ће им омогућити да задрже моћ упркос озбиљном отпору јавности.

🔹 А, за САД даља дестабилизација региона представљаће само формални повод за већ најављено повећање војног присуства — овакав развој догађаја за сада је одложен тек за толико да Доналд Трамп може пре инаугурације осигурати једну значајну медијску победу, и да Вашингтон може демонстрирати међународној јавности да и даље игра улогу господара рата и мира на Блиском истоку.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 Најављена нова повећања снага НАТО у Европи

🔹 Након самита одржаног у Хелсинкију под изговором наводне борбе против руске флоте из сенке постало је јасно да у најближој будућности можемо очекивати драматично повећавање војне активности НАТО у акваторији Балтичког мора.

🔹 Ово је касније директно потврдио и премијер Пољске Доналд Туск, описујући планирано увећање НАТО снага у овој регији као радикално, мада под изговором реакције на случајеве наводног оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад, по обичају без доказа, оптужује Русију.

🔹 А с друге стране океана, на разговору са представницима америчког Сената, главни кандидат Доналда Трампа за позицију министра одбране САД Пит Хегсет ревизију глобалног распореда америчких снага у светлу растуће конкуренције са Кином и Русијом.

❓ Импликације

🔹 Све ово указује на то да ће месеци пред нама донети само даљи раст глобалних тензија са додатним приближавањем кључних тачака притиска ближе руским границама и зонама руског утицаја.

🔹 Импликације за Европу више су него значајне — потврђено "радикално" повећање војног присуства НАТО на Балтику врло вероватно брзо ће се проширити на Скандинавију и читав север континента, а припреме за овакав развој догађаја могли смо пратити у претходним месецима.

🔹 Имајући на уму значајне инвестиције фонда Connecting Europe Facility у развој инфраструктуре у Пољској у склопу НАТО пројекта војне мобилности, као и пребацивање система ПВО у пољски Жешув, чини се основаним претпоставити и да ће на територијама под контролом Варшаве доћи до повећања војног присуства блока.

🔹 Након тога, колективни Запад наставиће са припремом свог југоисточног крила за исте ове процесе што видимо већ сада — овде ће се примарно радити о Грчкој, Бугарској и Румунији где се у овом тренутку реализује војна вежба НАТО Steadfast Dart, али и Молдавији која није формална чланица блока, али чија је марионетска председница након састанка са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом наредила припрему плана војне операције против Придњестровља.

🔹 Најзад, имајући на уму изјаве Пита Хегсета, није искључено да ће Вашингтон радити на томе да повећа своје војно присуство у регионима где је оно тренутно ограничено, а који представљају зоне интересовања Русије — на глобалном плану ово може подразумевати Африку и Централну Азију, а у контексту Европе Балкан као једини део континента који није у потпуности интегрисан у евроатлантске структуре.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

‼️🇷🇸🇺🇸 Министарство одбране САД одобрило продају хеликоптера илегалним КБС

🔹 Информацију преносе медији блиски сепаратистичким структурама у Приштини позивајући се на саопштење Ејупа Маћедонција који у овом тренутку борави у званичној* посети Вашингтону.

🔹 Током 2025. очекује се и испорука раније купљених противтенковских система Javelin, а разговарало се и о могућности оснаживања ПВО илегалне оружане формације путем испоруке радара.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овај корак врло вероватно је договорен знатно раније будући да су пилоти и авио-техничари илегалних КБС још у новембру прошле године започели обуку на ваздушној бази Фарка у Албанији.

🔹 Развој авијације и ПВО представља део такозване треће фазе трансформације паравојне формације у оружану снагу која испуњава НАТО стандарде, а која би требало да буде окончана до 2028 године.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦🇺🇸 Континуитет америчке политике — Још једном о одсуству перспектива окончања сукоба

🔹 Са мање од недељу дана до инаугурације новог-старог председника САД Доналда Трампа, наративи о миру који само што није закључен чине се све даљим од стварности — уколико је републиканац за време своје предизборне кампање тврдио да ће сукоб на територији бивше Украјине окончати практично у једном дану простом обуставом финансирања кијевског режима, сада и сам признаје да ће за то бити потребно до шест месеци. И ко каже да је ово последње померање границе за постизање мира?

🔹 Додатан удар на оптимистичка тумачења задао је и Мајк Волц, будући саветник америчког председника за питања националне безбедности када је поручио да ће нова администрација инсистирати на спуштању узраста за мобилизацију на 18 година — уколико Републиканци заиста планирају да постигну мир и обуставе финансирање кијевског режима, зашто се једини конкретни план фокусира на питање мобилизације и даље уништење украјинске демографије?

❓ Импликације

🔹 Све ово само додатно аргументује тезу коју смо изнели већ неколико пута — промена америчког председника донеће промену реторике, али не и промену политике. И што је ближи тренутак када ће Трампова администрација бити приморана да повлачи конкретне потезе постаје јасније да ће се и снабдевање кијевског режима наоружањем, и финансијска помоћ и свеопшта политика апсолутних притисака на Русију наставити без икаквих изгледа за промену.

🔹 Они који очајнички желе да верују у мит о Трампу као некаквој авангарди светске политике напомињу да су у току припреме за састанак између новог америчког председника и руског лидера Владимира Путина што, тврде, указује на промену политике — но, чак и уколико до овога дође (што тешко да је загарантовано), не постоје никакве гаранције да ће ови разговори дати икакве конкретне резултате. У том погледу, вредна је помена чињеница да су се Владимир Путин и Џо Бајден састали у јуну 2021, и разговарлаи поново 12. фебруара 2022, десет дана пре почетка СВО.

🔹 Жеља за некаквом променом изнутра која ће променити САД у потпуности је разумљива — ово би био врло елегантан и једноставан начин да Вашингтон радикално промени свој курс без ризика по глобалну стабилност. Но као многе лепе жеље, и ова остаје веома удаљена од стварности — фашистичка идеологија америчког империјализма нити је изум Демократске странке, нити је продукт последњих година. Ради се о дубоко укорењеној и фундаменталној премиси америчке спољне политике која деценијама обликује одлуке како демократских, тако и републиканских влада.

🔹 Притом, историја нас учи да се империје не мењају, царства не престају да буду царства унутрашњом одлуком, већ искључиво кроз рат и колапс. И нема разлога да верујемо да ће ситуација са САД бити на било који начин другачија. Рат се наставља.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇳 Кина гради плутајуће платформе за употребу у десантним операцијама

🔹 Западни и тајвански медији са приметном паником су пренели вест о новом инжењерском подухвату Кине — ради се о изградњи најмање пет плутајућих платформи опремљених покретним мостовима дужине до 133 метра, а које ће се користити за пребацивање војне технике на велике транспортне бродове (такозване Ro-Ro или Roll-on/roll-off), а чија је употреба у извођењу десантних операција већ неколико пута увежбавана у склопу активности Народноослободилачке армије Кине.

🔹 С тим на уму, нервоза на Тајвану више је него разумљива — кинески Ro-Ro бродови већ су показали да су кадри да превозе не само оклопна возила већ и основне борбене тенкове и тешку технику укупне тежине 10.000 тона што може представљати врло озбиљну ударну групу која може решити сложене задатаке на другој страни Тајванског мореуза. Притом, западни стручњаци упозоравају да плутајуће платформе могу бити пребачене до тајванских обала у пратњи ударне групе кинеске морнарице, тако омогућавајући рапидно искрцавање снага и продор ка стратешки значајним објектима релативно далеко од обале.

❓ Позадина догађаја

🔹 Иако војно-политичку ситуацију у азијско-тихоокеанском региону у последњим месецима можемо описати као стабилно напету (са изузетком периодичних експлозија тензија на релацији Пјонгјанг - Сеул), Кина је свесна да се ситуација и даље креће у правцу повећања притисака на Пекинг са даљом консолидацијом моћи Вашингтона посредством мреже неформалних антикинеских савеза, али и јачањем улоге Аустралије у пројекцији војне моће у Океанији.

🔹 Истовремено, заоштравање економског рата и агресивне конкуренције између Пекинга и Вашингтона у сфери високих технологија са плановима скорог измештања тајванског гиганта у области микрочипова и полупроводника TSMC у Аризону, САД убрзано смањује сопствену зависност од стабилности у Тајванском мореузу чиме се повећава маневарски простор за агресивно анти-кинеско деловање — а, имајући на уму чињеницу да ће у Белу кућу за мање од недељу дана ући радикално анти-кинески политичар, озбиљне провокације усмерене против Пекинга готово су извесне.

🔹 Све ово доприноси израњању ситуације у којој Кина мора бити спремна за могућност војног решења тајванског питања уколико то планира да учини под својим условима — ишчекивање политичког решења без стварних перспектива за достизање истог долази са ризиком од понављања грешака Москве и доласка до тренутка када је сукоб неизбежан, а када се он одвија под условима Вашингтона. И сви су изгледи да Пекинг ово не жели да дозволи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇺🇸🇰 Напад ОСУ на Турски ток и перспективе формирања неформалног савеза Мађарске и Словачке

🔹 Пројекат потпуног одсецања Европе од руских енергената, како се чини, ушао је у своју завршну фазу — још увек нисмо ни на половини јануара, а линије снабдевања које су функционисале годинама практично су у потпуности пререзане са истовременом обуставе транзита гаса преко Украјине, санкционим ударима на Балкански ток и НИС, али и јучерашњим нападом ОСУ на инфраструктуру Турског тока.

🔹 На овај акт енергетског тероризма, како то формулише званична Москва, посебно оштро одреаговало је Министарство спољних послова Мађарске које је упозорило да се овај напад мора посматрати као напад на суверенитет државе која гас путем Турског тока добија — другим речима, Будмипешта недвосмислено поручује да сличне инциденте може тумачити као нападе на своје интересе и предузети одређене кораке у складу са тим (можда у Закарпатској области Украјине где Мађари сачињавају око 12% становништва).

🔹 Истовремено, реакције на ове промене европске енергетске политике видимо и у Словачкој где је, међутим, одлучна реторика претходних дана замењена отвореношћу за компромис са Кијевом у замену за наставак испорука гаса — и ово тешко да изненађује будући да се суверенистички премијер земље Роберт Фицо суочава са отказивањем послушности дела институција, антидржавним протестима, али и политичком кризом унутар владајуће коалиције.

❓ Позадина догађаја

🔹 Привреде Мађарске и Словачке у великој мери су зависне од испорука јефтиних руских енергената и управо зато обе земље имају значајне интересе у задржавању неутралне позиције и осигуравању наставка сарадње са Москвом упркос конфронтационој политици и ЕУ и НАТО којима обе припадају — но, како се чини, време неутралности је окончано, а Вашингтон отворено показује да више неће толерисати суверену политику у ономе што види као своју сферу контроле и да ће предузети све кораке које сматра неопходним да онемогући вођење самосталне спољне политике на простору Европе.

🔹 Јасно је да ни Будимпешта ни Братислава самостално не могу пружити озбиљан отпор растућим притисцима с којима се суочавају, но ово уједно ствара ситуацију у којој би формирање неке врсте неформалног савеза могло допринети ојачавању њихових позиција унутар ЕУ и ефикаснијој одбрани кључних националних интереса — да ли ће овакав пројекат бити и реализован показаће време.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 НАТО на путу ка рату — Југоисточни правац будућег глобалног сукоба

🔹 Уколико је фокус војног врха колективног Запада у месецима иза нас на првом месту био на ојачавању североисточног дела границе између Русије и НАТО, подразумевајући ту Пољску и државе Балтика које су се током читаве године нескривено припремале за предстојећи сукоб глобалних размера,  сада се ситуација мења, а Вашингтон и његови сателити све више пажње посвећују југоисточној граници где ће сутра бити покренута велика војна вежба под називом Steadfast Dart.

🔹 Steadfast Dart трајаће до 26. фебруара и одвијаће се на територији Румуније, Бугарске и Грчке, а са циљем провере спремности за хитно распоређивање снага за брзо реаговање на источном крилу блока, уз фокус на црноморски регион — у званичном саопштењу НАТО такође се наводи да мултинационална група мора показати способност да спроводи сложена борбена дејства на фронту који се мери хиљадама километара. С тим на уму, о томе коме је додељена улога условног противника у овој вежби није потребно посебно коментарисати.

🔹 У вежби ће учествовати око 10.000 војника, 1.500 јединица технике, као и 17 бродова и подморница и више од 20 авиона. Основне снаге групе сачињаваће војници из Велике Британије, Француске, Италије, Шпаније, Словеније и Турске, уз учешће редовних снага држава на чијим ће се територијама планиране активности реализовати. Команда над вежбом биће поверена НАТО штабу у Италији NRDC-ITA HQ.

❓ Позадина догађаја

🔹 Иако се чини да ће Steadfast Dart означити почетак нове етапе глобалне геополитичке конфронтације, постепено премештање фокуса НАТО на црноморски регион могли смо пратити већ дужи временски период, у најмању руку од марта прошле године када је пакт објавио о почетку радова на изградњи нове највеће базе у Европи која ће бити смештена у Румунији, недалеко од војно-логистичког центра у граду Констанца који и сада игра значајну улогу у снабдевању кијевског режима западним наоружањем.

🔹 Од тада, Румунија је започела програм убрзане милитаризације пропраћен како значајним инвестицијама у набавку војне технике, тако и вишеструким донацијама НАТО посебно приметним у сфери противваздушне одбране — током 2024. Букурешт је од својих савезника добио чак седам савремених радарских система, уз још четири купљена од САД, а колико јуче потврђена је и набавка израелског система радиоелектронске борбе ReDrone специјализованог за ликвидацију беспилотне авијације.

🔹 Поред тога, власти Румуније инвестирале су чак 946 милиона долара у куповину америчког система ПВО MIM-104 Patriot, а значајна средства уложена су и у набавку 48 ловаца пете генерације F-35, непознат број тенкова M1A2R Abrams, система ракетне артиљерије HIMARS и беспилотних летилица Bayraktar TB2. А кроз војно-техничке споразуме са Јужном Корејом Букурешт је осигурао и испоруке 54 самоходне хаубице К9, 36 возила специјализованих за транспорт муниције на бојно поље и 18.000 артиљеријских пројектила калибра 155 милиметара.

🔹 Вредан помена је и европски пројекат високо-технолошког интегрисаног система контроле граница под називом Border UAS чија су испитивања успешно окончана у јулу, а који ће бити распоређен на територији Румуније, Бугарске, Грчке и Молдавије — ради се о сложеном систему осматрања, прикупања и аутоматске обраде података који се заснива на употреби беспилотних цепелина опремљених инфрацрвеним камерама и другом техником за ваздушну картографију и извиђање терена који ће у аутоматском режиму спроводити патроле дуж источних граница ЕУ.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇦🇲🇦🇿 Јерменија пред новим ултиматумом — Кратко о новим захтевима Азербејџана

🔹 Само три дана након што је Министарство одбране Азербејџана оптужило оружане снаге Јерменије за отварање ватре преко граничне линије из Бакуа су, очекивано, стигли нови захтеви које Јереван мора испунити како би престао да буде, како је то навео азербејџански председник Илхам Алијев, ”претња Јужном Кавказу”.

🔹 Поред уобичајеног инсистирања на отварању Зангезурског коридора који ће повезати Азербејџан са његовом ексклавом Нахчиваном, а тако и са Турском, те на изменама јерменског устава, Алијев је овог пута захтевао и распуштање Минске групе ОЕБС-а својевремено формиране са циљем регулисања сукоба у Нагорно-Карабаху, али и окончање наоружавања Јерменије од стране Француске, уз каснију предају примљене војне технике.

❓ Импликације

🔹 Да Азербејџан Јерменију не види као суверену земљу одавно је јасно, и данас изнесен списак захтева то само додатно потврђује — с друге стране, марионетска влада Никола Пашињана ни не делује у складу са националним интересима, а суверенитет земље је одавно предала Вашингтону. И у складу с тим, није изненађење да се Јереван већ сложио са већином захтева Бакуа. Измена устава већ је најављена, а државни врх земље већ је данас објавио о упућивању формалног захтева за распуштање Минске групе.

🔹 А, на октобарском самиту Заједнице Независних Држава, Пашињан је поручио да је спреман да отвори Зангезурски коридор, али уз одређене услове који ће осигурат да суверенитет Јерменије неће бити нарушен — званични Баку је овај предлог, међутим, одбацио чиме је само показао да није заинтересован за компромисно решење, већ пре за изговор за нову војну агресију која ће се, врло вероватно, завршити анексијом читаве Сјуникске области.

🔻 Зашто Азербејџан прелази у офанзиву баш сада?

🔹 Овакве амбициозне претензије Азербејџана тешко да су изненађење — након практичне ликвидације руског утицаја у Јерменији посредством марионетских власти у Јеревану, колективни Запад изгубио је интересовање за јужнокавкаску републику, фокусирајући се пре на успон суверенизма у Грузији као нови регионални проблем. Поред тога, блиски контакти Никола Пашињана са америчком Демократском странком осигурали су да нова републиканска влада неће бити посебно рада да расипа своје ресурсе на заштиту Јерменије.

🔹 Ситуацији не доприноси ни чињеница да је један од најватренијих противника Зангезурског коридора био Иран који је овај пројекат описао као пантуркијски по природи, али и као претњу националној безбедности исламске републике услед ризика од распламсавања сепаратизма на северу земље, у покрајини Западни Азербејџан. Штавише, званични Техеран је више пута поновио да би евентуални улазак азербејџанске војске у Сјуникску област Јерменије представљао прелазак црвене линије и довео би до војног одговора Ирана.

🔹 Но, овакав став Техерана био је везан за суверенистичку и бескомпромисну политику некадашњег председника Ебрахима Раисија — да ли ће и Масуд Пезешкиан наступити из исте позиције отворено је питање. Но, скорашњи догађаји у Сирији и Либану недвосмислено су показали да исламска република у овом тренутку нема капацитета да заштити своје стратешке интересе — уколико Иран није реаговао ни на уништење Хезболе, ни на преузимање Сирије од стране својих регионалних противника, колике су шансе да ће то учинити због Јерменије?

🔹 У овом тренутку, просто не постоји ни једна озбиљна препрека реализацији експанзионистичких планова Азербејџана — озбиљан отпор неће доћи чак ни од актуелних власти у Јеревану које су већ демонстрирале своју спремност да препусте своје територије и свој народ самовољи Бакуа.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar