🏳️На данашњи дан 5. јануара 1955.године у Кремни, општина Прњавор, рођен је поручник Вељко Миланковић.
🏳️🏳️Почетком рата у Крајини и Хрватској одлучује да помогне свом народу и одлази у Голубић, код Книна, и тамо завршава обуку код Капетана Драгана. Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника.
🏳️У родном крају формира јединицу “Вукови с Вучијака”. Након тога он и његови „Вучјаци“ постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где су се водиле тешке борбе, Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.
Августа 1991. године са својом ослабљеном јединицом ослободио је спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, ликвидирала је 37 непријатељских војника а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка М-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.
🏳️Крајем фебруара 1992. године је рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и превезен на ВМА на лијечење.
Веома значајну, ако не и пресудну, улогу је имао у пробијању „Коридора“. Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе, и са својим војницима је први био у пробијању „чврстог коридора“. Као командат јединице «Вукови са Вучјиака» током пробијања Коридора водио је тешке борбе код Добар Куле, Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче и Оџака.
🏳️4. фебруара 1993.године тешко је рањен у уличним борбама у селу Кашић, општина Бенковац када је током дејства артиљерије у операцији Масленица погођен у десну страну груди.
🏴Преминуо је 10 дана касније на ВМА у Београду а сахрањен је уз све војничке почасти на родној Кремни.
🎖За заслуге у одбрани Републике Српске и народа у Крајини посмртно је одликован Орденом Милоша Обилића.
https://youtu.be/c45aiEbp7awВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 🏳️ 
