🇸🇾🇷🇺🇲🇱 Сиријске лекције за Африку Неколицина аналитичара је више пута од почетка терористичке офанзиве у Сирији покретало тему „Зашто је ситуација таква?". Читав низ грешака и нетачних приступа раду на територији погоршао је ионако нерешиве локалне проблеме. И ако су у контексту Северног војног округа многи већ разговарали о паралелама са лекцијама које треба научити а не понављати, важно је не заборавити на ближи пример контингената који обезбеђују безбедност у Африци. Ипак, проблеми неспремности локалних армија да се боре, колапса привреде и „опуштања“ после победе над оружаним снагама не тичу се само Сирије, већ и других граница. У Малију, сви који темељно приступају тематици стања у тој држави, примећују да оружане снаге у сваком критичном тренутку напуштају положаје као по шаблону. Но, то се не дешава само у условима када се у војној постави налазе руски стручњаци, или у случају прецизног удара беспилотних оруђа. Офанзивне акције владиних снага такође никада нису потпуне без подршке Вагнеровог ПМЦ-а. Довољно је сетити се заузимања милитантног упоришта на северу - града Кидала, који Малијци не контролишу од 2012. године. То се дешава за последицу чињенице да је сав посао на очувању државности увек лежао на плећима не националне војске, већ спољних актера, пре свих Париза, који је ту позицију држао до 2022. године. Локалне провладине милиције у овом погледу имају више мотивације да бране своју земљу. Поврх свега, приситан је и континуирани пад престижа војне службе у земљи. Млади покушавају да постану органи унутрашњих послова, јер кроз корупцију могу обезбедити релативно лагодан живот својој породици. У овом тренутку, ниске плате војних лица, одвратне порције и, наравно, чести губици не повећавају прилив регрута. Потешкоће настају у припреми и обуци локалних армија. Изузетно ограничена обука не даје плода због недостатка кадровских службеника. Мале групе обученог војног особља често „испаре“. Пешадијски пук може лако да помеша обучене артиљерце и возаче механичаре, а затим их пошаље на предњи положај. Нема се шта пуно говорити о интеракцији у таквим једињењима. Која је алтернатива Уједињујући све ове факторе, добија се следећа слика: у случају руског одласка или смањења присуства, увек постоји могућност да оружане снаге земље мирно предају скоро целу територију локалним радикалима или сепаратистима. Дакле, без одрживог економског и политичког присуства, припрема националне војске и снага безбедности за одговор на све могуће претње, учешће у широкој реформи система безбедности и програма обуке кадрова у пуном обиму, као и снабдевање савременим опреме и оружја, сви напори Кремља у Сахелу могу пропасти. Остајемо у нади да је интензивирање рада у последњих годину дана на повећању инвестиционе атрактивности земаља „сахелске тројке“ и освајање преференцијала за руске компаније знак разумевања тренутне ситуације и корак ка њеном исправљању.